Alergije na određene namirnice nisu retke među decom, globalne statistike kažu da je u uzrastu do tri godine na neku hranu alergično između šest i osam odsto dece.
Roditelji dete kod pedijatra najčešće dovode kad primete očigledne simptome, osip na koži, ili kada se dete žali da ga boli stomak na primer. Ali, stvari nisu uvek tako jednostavne, naročito kad je u pitanju intolerancija na hranu, stanje koje često dugo ostaje "prikriveno".
O simptomima, najčešćim "krivcima" za alergije na hranu, važnoj razlici između alergije i intolerancije na određene namirnice, kao i o načinima za smanjivanje rizika od pojave alergije kod dece, razgovarali smo sa dr Dušicom Paunović Milić, specijalistom pedijatrije Doma zdravlja MediGroup.
"Postoje velike razlike između alergije i netolerancije na hranu", kaže dr Paunović Milić. "Kod alergija, imuni sistem se aktivira, reakcija je uvek burna i javlja se u vrlo kratkom periodu u odnosu na momenat kad je namirnica uneta u organizam. S druge strane, intolerancija ne aktivira naš imuni sistem, i reakcija organizma je sporija, a tegobe drugačije. Kod intolerancije na određenu namirnicu, simptomi su blaži, traju duže i retko se prepoznaju odmah, jer se najčešće u prvi mah pripisuju nekim drugim stanjima."
Dakle, najvažnije je da znate da se kod alergija aktivira imuni sistem, reakcije su burne i javljaju se brzo, a kod intolerancije na određenu namirnicu se ne aktivira imuni sistem, reakcje su blaže i traju duže.
"Roditelji se jave, najčešće, kad primete simptome među kojima je prvi osip, najčešće po tipu koprivnjače. Promene su iznad ravni kože, crvene fleke koje mogu biti manje ili više raširene po telu. U nekim slučajevima, alergijska reakcija se na tome i zaustavi.
Teže alergijske reakcije praćene su bolom u stomaku, može se javiti osip po sluznici usne duplje, otok kapaka, jer je tu najviše rastresitog potkožnog tkiva, prokrvljenost je veća i to tkivo burnije reaguje, a ponekad se javlja i otežano disanje, nalik astmi, što je već sistemska reakcija. Na kraju, u teškim slučajevima, može doći do anafilakse, kada je ugrožen i kardiovaskularni sistem, dolazi do promena u radu srca, pada krvnog pritiska, gušenja", objašnjava za MONDO dr Paunović Milić.
S druge strane, simptomi intolerancije na hranu najčešće su vrlo uopšteni, dete je malaksalo, razdražljivo, povremeno ima nadutost stomaka, gasove, stolice su neregularne, može se javiti proliv, neodređeni bolovi u stomaku… Mlađa deca napreduju slabije, a mogu se javiti i kožne promene, atopijskog tipa, nalik na ekcem.
To sve otežava postavljanje dijagnoze, jer ti simptomi mogu da se pripišu i mnogim drugim stanjima.
Koliko je opasno ako intolerancija na hranu ostane neprimećena duže vreme, s obzirom na to da dijagnozu nije tako lako postaviti?
"Opasno je u smislu da dete pati, da ima stalno tegobe, ne napreduje kako bi trebalo, malaksalo je, neraspoloženo. Opasno je ako dete ne napreduje u tolikoj meri da pada na krivuljama rasta ispod očekivanih vrednosti za uzrast. Prosto, u slučaju intolerancije na hranu organizam ne reaguje kako treba na namirnice koje se unose", objašnjava dr Paunović Milić, dodajući da je situacija ozbiljnija ukoliko se kod deteta javljaju i učestale krvave prolivaste stolice.
"Roditelji dete obično dovedu sa tim uopštenim simptomima, i onda se isključuje jedno po jedno, dok se na kraju ne dođe do intolerancije na hranu. To je i stvar iskustva, ali i kliničke slike, pa i upornosti roditelja. Jer, kada će intolerancija biti otkrivena, zavisi i od toga da li će roditelji dete dovesti pedijatru kad se na nešto požali, ili neće tome pridavati previše značaja jer su i oni 'bili takvi u detinjstvu'", kaže dr Paunović Milić.
Postavljanje dijagnoze
Kada se posumnja na alergiju ili na intoleranciju na hranu, kakva je dalja dijagnostika?
"Testiranje se uobičajeno radi na dva načina, dve metode koriste se i za intoleranciju i za alergiju. Kod alergije, doduše, bude nešto jednostavnije jer je reakcija burna i gotovo trenutna, pa roditelj obično dođe i kaže 'dete je pojelo to i to'. Simptomi se dakle mogu povezati sa namirnicom koju je dete unelo, i onda se uradi ciljani test, da bi se ta sumnja potvrdila."
Prvi test koji se radi je takozvani kožni test, odnosno alergološka kožna proba. To je efikasan i bezbedan metod kojim se otkrivaju supstance (alergeni) koji mogu biti uzrok alergijskih reakcija.
Ovi testovi su pouzdani, i relativno komforni: kap tečnosti koja sadrži rastvoren alergen, u ovom slučaju namirnicu za koju se sumnja da je uzročnik alergijske reakcije nanosi se najčešće na kožu podlaktice, mada se kod dece ponekad može naneti i na leđa. Površinski sloj kože se malo zagebe lancetom, a zatim se posmatra reakcija.
Nakon dvadesetak minuta, ukoliko je došlo do alergijske reakcije, na tom mestu javiće se crvenilo, otok i svrab.
"Iako su ovi 'kožni' testovi generalno vrlo pouzdani, desi se da vi sumnjate na intoleranciju ili alergiju, a test bude negativan. Ipak, pošto klinička slika ukazuje na to, onda je potrebno uraditi test iz krvi, kada se određuju IgE antitela.
Za tim se ne poseže lako, naročito kod sasvim male dece, jer uvek izbegavate vađenje krvi pošto to ume da bude traumatično za najmlađe pacijente, ali kad imate nelogičnost jer klinička slika kaže nešto što kožni test nije potvrdio, onda se radi analiza krvi, i određuje se nivo IgE antitela.
Ponekad, ni taj test ne pokaže ništa, i onda se kao poslednjoj opciji pribegava provokacionom testu. Ovaj test je najdrastičniji, i uvek se radi u bolničkim uslovima zato što reakcija može da bude vrlo burna.
Provokacioni testovi najčešće se rade kod sumnje na alergiju na lekove, ali u određenim slučajevima primenjuju se i kad se sumnja na alergiju na hranu", objašnjava dr Paunović Milić.
Raniji stav bio je da testove nema smisla raditi pre treće godine, ali to stanovište je prevaziđeno. Testirati se mogu i bebe, ovi testovi su pouzdani, i ako se primeti da dete ne napreduje u skladu sa uzrastom, pre svega u težini, a onda i u visini, ili ako postoji bilo šta što ukazuje da bi se moglo raditi o intoleranciji ili alergiji na određene namirnice, trebalo bi uraditi testiranje.
"Prirodna vakcinacija"
Da li dojenje smanjuje rizik od alergija?
"Da. I biću vrlo jasna, to je jako važno. Mleko kojim majka doji bebu nije isto od momenta pojave laktacije sve vreme dok je beba dojena. Menjaju se komponente koje to mleko sadrži, na način da dete uvek dobije ono što mu je potrebno u tom periodu života. Kolostrum, prvo mleko koje izgleda kao žućkasta vodica, i ne liči na kasnije beličasto-sivkasto puno mleko, je 'imunološka bomba'. Na nezreli digestivni sistem tek rođenog deteta, koji nije imao kontakt ni sa čim, vi dajete onakav oblik hrane koji je za njega najprihvatljiviji. A u samom startu, kroz kolostrum i antitela koja utiču na njega da postane sve zreliji i zreliji", objašnjava dr Paunović Milić.
"Smatra se da prerano uvođenje određenih namirnica može da izazove reakciju, koje ne bi bilo da je ta namirnica uvedena koji mesec kasnije. Na to utiče direktno zrelost crevnog sistema deteta, a na zrelost tog sistema utiče naravno majčino mleko koje je 'vakcinacija za sebe' - doprinosi stvaranju imuniteta crevne sluznice, koja treba da bude pripremljena na nemlečnu hranu koja će biti uključena u ishranu deteta tokom prvih godinu dana života.
Kad dođe vreme za uvođenje nemlečne hrane, pravi se plan koju namirnicu uvesti u kom periodu. Mamama koje doje savetuje se da sa četiri i po meseca uvedu nemlečnu hranu, ne zato što je detetu to neophodno u tom periodu, beba tad još uvek sve što joj je potrebno dobija iz majčinog mleka, nego da bi vremenom počelo da se navikava na nove ukuse.
Prvo se uvode žitarice, jer ako biste prvo uveli voće, dete vam žitarice ne bi ni jelo. Voće je slatko, prihvatljivije je… Dakle, ide se sa onim namirnicama koje su najmanje alergogene. Žitarice su prve, i to pirinčane pahuljice, onda povrće, pa voće, i poštuje se osnovno pravilo: uvek se uvodi po jedna namirnica koju dete ranije nije jelo, a u okviru sedam dana uvode se najviše dve nove namirnice. Hrana koju dete proba prvi put daje se u jutarnjim satima, da biste mogli da ispratite eventualnu reakciju ukoliko do nje dođe.
Takođe, jako je važno da detetu nikad ne date da se najede toga što tek uvodite u ishranu. Date vrlo malo, pa sledećeg dana malo više, i to su tri osnovna pravila kod uvođenja nemlečne ishrane."
Da li deca mogu da "prerastu" alergije
Kad je reč o alergijama i intoleranciji na određene namirnice, genetska predispozicija je jako važna.
Ako su oba roditelja alergična, ili kod oboje postoji intolerancija na određenu hranu, to izuzetno povećava rizik od pojave alergija kod deteta. Ukoliko je samo jedan od roditelja alergičan, taj rizik je nešto niži, ali je i dalje viši nego kod dece čiji roditelji ne pate od alergija.
Zbog toga je jako važno da se prilikom posete pedijatru naglase i u zdravstveni karton deteta unesu eventualne alergije roditelja.
Ako dete ima problematičnu kožu, sklono je ekcemima na primer, da li to znači da će biti alergično i na hranu?
"Ne mora da znači, ali u velikoj meri povećava rizik. Dakle, ne mora ekcem obavezno ići 'u paru' sa alergijom na neku namirnicu, ponekad je prosto kvalitet kože takav, ali ta stanja često su povezana i sa netolerancijom na određene namirnice, i to se mora uzeti u obzir pri lečenju deteta", objašnjava dr Paunović Milić.
Ukoliko se ispostavi da dete pati od alergije, ili je intolerantno na neku namirnicu, primenjuje se eliminaciona dijeta.
"Tada se traži nutritivna paralela, namirnica koja po sastavu odgovara onoj na koju je dete alergično ili intolerantno. Uvođenje ovih zamenskih namirnica je jako važno, jer se detetu u određenoj fazi rasta i razvoja ne mogu uskratiti nutritivni sastojci koji su mu neophodni."
U akutnoj fazi alergije, uvodi se terapija antihistaminicima, pod nadzorom alergologa i pedijatra.
Najčešći alergeni su žitarice, pre svega one koje sadrže gluten. Zatim, riba, rakovi, školjke, jaja, mleko, određeno voće i povrće (najčešće crveno) i orašasti plodovi i soja. Ali, imajte u vidu da ako je dete alergično na kikiriki, velika je verovatnoća da će biti alergično i na orahe i lešnike.
Ipak, alergije deca mogu i da "prerastu": "Moguće je da dete preraste gotovo sve alergije, osim onih na orašaste plodove i, na drugom mestu, alergije na rakove i školjke. Sve ostale alergije mogu i da se povuku, i to najčešće u periodu puberteta, što se povezuje sa zrelošću i sa stvaranjem jačeg imuniteta organizma", kaže dr Paunović Milić.
"Deca koja pate od alergija su pod kontrolom alergologa, stanje se prati i kad se proceni da je pravi trenutak, najčešće provokacionim testovima, uzima se namirnica u manjoj količini. Ako se radi o namirnicama za koje je teško naći paralelu, recimo za jaja, obično se rade ponovo provere kada lekar proceni da je došao trenutak. Takvih slučajeva ima dosta, da dete prosto preraste alergiju na određenu namirnicu i kasnije u životu najnormalnije koriste tu namirnicu u ishrani kao da alergije nikad nije ni bilo."
A da li se dešava obrnuto? Da neko ko nikad nije bio alergičan u nekom trenutku ispolji alergijsku reakciju na hranu koju je do tada jeo bez ikakvih problema?
"Događa se i to, i zavisi od trenutnog stanja imunog sistema. Ali, alergije koje se jave kasnije, u odraslom dobu, generalno se ne povlače", kaže dr Paunović Milić.
Otprilike četvrtina dece preraste alergiju u određenom uzrastu, i to najčešće na mleko i jaja. I tu, takođe, genetika ima veliki uticaj, ako je dete sa područja na kojem se kravlje mleko i jaja uobičajeno koriste u ishrani, četvrtina dece s tih područja će prerasti alergiju na te namirnice.
Pomozite detetu da prihvati činjenicu da pati od alergije
Ako se ispostavi da dete ima alergiju na hranu, to je onda činjenica koja se mora prihvatiti...
"Jako je važna higijena i ruku i posuđa, a kad je u pitanju organizacija u kući, praktičan savet je odvojiti jednu policu u frižideru, i obeležiti je stikerima, da dete ne bi došlo u iskušenje da samo uzme nešto što ne bi smelo. Uvedete da je zeleno "dobro", crveno "loše", i to prilično dobro funkcioniše sa decom."
Ali, morate misliti i na to kako činjenica da pati od alergije utiče na osećanja vašeg deteta.
"Roditelji bi trebalo da se pobrinu da dete nema kompleks zbog svog stanja. To može da bude nezgodno, naročito u mlađem uzrastu, kad počnu dečji rođendani, žurke, i dete ne može da jede ono što jedu druga deca… Ponekad dete to doživljava kao da je diskvalifikovano, da je na neki način 'obeleženo'.
Zato je važno da roditelji to objasne na prijemčiv način, može se dati primer kako ima dece koja imaju plavu kosu, crnu ili smeđu, prosto se rode tako, i objasniti detetu da se ono rodilo tako /sa alergijom/, i da je to sasvim u redu, jer je svako od nas po nečemu različit od drugih", poručuje dr Paunović Milić.
I na kraju, imajte u vidu još jednu stvar: u razvijenim zemljama mnogo je više alergija i intolerancije na hranu nego u nerazvijenim, pre svega zbog brze i industrijski prerađene hrane.
Kuvanje je zato dobra prevencija: jednostavan način pripreme hrane uz što manje prerađenih namirnica jedan je od najboljih "poklona" koje možete dati svom detetu.