Lekari "Batuta" koji su putem telefonskih linija odgovarali na pitanja građana tokom epidemije korona virusa, otkrivaju šta je ljude najviše zanimalo...
"Da li smem kod komšinice na kafu" ili "koliko često treba da brišem kvake", neka su od pitanja koje su građani pitali lekare putem kol centra Instituta "Batut". Bilo je i daleko ozbiljnijih pitanja, na koja bez stručne pomoći građani ne bi mogli sami da odgovore.
Dr Jelena Gudelj Rakić ispričala je za "Blic" ko je sve zvao kol centar, šta su građani najčešće pitali i kako su se pitala menjala u zavisnosti od faze epidemije.
"U početku građane je najviše zanimalo kako se bolest prenosi, kako mogu da se zaraze, odnosno kako najefikasnije da se zaštite. Javljalo se mnogo ljudi koji su bili u kontaktu sa osobama koje su doputovale iz zemalja gde je virus bio aktivan, pa su se raspitivali za simptome i kome da se jave ako se pojave", kaže Gudelj Rakić.
Kada je broj inficiranih skočio i kada je došlo do lokalne transmisije, pitanja su se, očekivano, menjala.
"Kome da se jave u slučaju da imaju simtpome, da li treba da pozovu telefonom ili da idu direktno u dom zdravlja, gde i kako mogu da se testiraju, da li nakon samoizolacije ako nisu dobili simptome bolesti treba da se testiraju, kako da se ponašaju prema drugim članovima domaćinstva. Bilo je i pitanja u vezi sa službenim putovanjima za profesionalne vozače", navela je ona.
Sa ozbiljnim problemom suočili su se i građani kojima su stanodavci otkazivali stanove, a koji su morali da budu u samoizolaciji. Njihova pitanja ticala su se promene adrese i kako to da urade. Interesovali su se pojedinci i šta da rade budući da su se zatekli u samoizolaciji u mestu koje nije njihovo prebivalište.
Kasnije, zbog porasta obolelih, ljudi je zanimalo kako da spreče zarazu.
"Da li treba da dezinfikujem stan, da li garderobu nakon vraćanja iz nabavke treba da perem, neka su od pitanja. Mnogo građana je pitalo i da li treba da pere i dezinfikuje ambalažu po povratku iz prodavnice", priča dr Gudelj Rakić.
Kako je vreme prolazilo, javljali su se i ljudi s praktičnim problemima – recimo, bilo je onih koji nisu imali pisanu potvrdu o obaveznoj samoizolaciji i nisu znali gde i kako da je nakon samoizolacije dobiju. Stvar je u tome da na graničnim prelazima nisu svi dobijali pismeno rešenje o samoizolaciji, već su neki dobijali usmeno, koje je jednako obavezujuće, ali je građane zanimalo gde da dobiju potvrdu kako bi mogli da regulišu odsustvo s posla, navela je Gudelj Rakić.
Ukoliko na neka pitanja nisu mogli da odgovore odmah, lekari su se trudili da građane upute na odgovarajuće službe.
Dr Gudelj Rakić kaže da su na nju ostavljale utisak starije osobe koje žive same i teško bolesni građani.
"Bilo je dosta poziva onkoloških pacijenata kojima je radi nastavka terapije bilo potrebno da urade test na covid-19. Iako se testiranje ovih pacijenata obavlja u nadležnim domovima zdravlja, kako bismo smanjili gužve, organizovano je testiranje u našem Institutu za ove pacijente. Bilo je i starijih, teško pokretnih osoba koje žive same, za koje smo organizovali da naše ekipe odlaze na teren".
Dirljivi su bili, kaže, pozivi kada deca brinu za stare roditelje ili roditelji za decu i unuke u trenucima kada međusobno nisu smeli da se viđaju.
"Imali smo pozive ljudi koji su navodili da je neko kinuo u njihovoj blizini i da brinu da li su mogli da se zaraze. Neki su pitali da li smeju da uključe klimu u stanu ili kolima, koliko često da brišu kvake, da li i gde da nose rukavice. Koliko god da neka pitanja na prvi pogled zvuče jednostavno, možda čak i banalno, često je to bila i potreba da sa nekim porazgovaraju i dobiju potvrdu za odgovore koje znaju", rekla je doktorka.
Iako je vanredno stanje ukinuto i život se danas vraća u normalu, telefoni u kol centru "Batuta" ne prestaju da zvone.
"Sada se svi uglavnom interesuju za ublažavanje mera, kako da se nadalje ponašaju, a javlja se i dosta roditelja sa pitanjima oko novih pravila za odlazak dece u vrtiće. Većina odgovora se može naći na sajtu 'Batuta'", zaključila je dr Jelena Gudelj Rakić.