Procena je da ljudski organizam može da izdrži bez hrane između dva i tri meseca, u zavisnosti od uslova, hridriranosti organizma, opšte zdravstvene slike pojedinca i sl.
Najpoznatiji slučaj izgladnjivanja je slučaj Mahatme Gandija koji je preživeo 21 dan bez hrane. A šta s dešava u našem organizmu kada mu ne dajemo neophodno "gorivo", kada mu uskraćujemo hranu i piće, za MONDO govori prof. dr Jagoda Jorga, specijalista higijene, subspecijalista za ishranu.
Koliko može čovek da preživi bez hrane?
"To zavisi od rezervi energije u oganizmu, kojih je u ljudskom telu nekoliko vrsta. Jednu čini glikogen, odnosno rezerve ugljenih hidrata (od kojih zavisi nivo šećera u krvi – glikemija). Glikogen se skladišti u mišićima i jetri. Neko ga ima u mišićima 100 g, neko 200g... U jetri je otprilike prosek između 200 do 400 g. Organizam nikad ne sme glikogen da istroši 'na nulu', jer je on glavni izvor šećera u krvi. A nikad se ne sme pustiti da šećer padne, jer hipoglikemija može dovesti do smrti. Takođe, imamo rezerve masti za koje ljudi uvek misle da su jedine koje organizam troši prilikom gladovanja. To je pogrešno, one su poslednje koje koristimo i tu nastaje problem.Koliko će ko imati ovih 'rezervi', zavisi od pojedinca", kaže dr Jorga.
Organizam "jede" samog sebe
Obično mislimo da ako ne jedemo, naše telo će "topiti" salo i masnoće.
"Pre nego što počne da troši masti, naš organizam troši belančevine, proteine. One čine strukturu ćelija. Kad se izgladnjujemo, praktično jedemo supstancu koja je u osnovi naše kože, srca, pluća... Bilo bi dobro kada bi organizam odmah trošio nepotrebne belančevine", kaže dr Jorga i objašnjava kako to izgleda. "I to se događa, troši se vezivno tkivo, pa tako žene u nekim godinama nakon gladovanja izgledaju 'sasušeno', opada im kosa, propadaju nokti. Gladovanje troši unutrašnje organe, a najekstremniji primeri su teški oblici poremećaja ishrane, kao što je anoreksija. Obdukcije su u takvim slučajevima utvrdile da je tim osobama smanjena moždana masa. To znači da 'jedemo' svoje organe."
Od čega zavisi naša izdržljvost?
"Kaže se da čovek može 'sto dana bez vode, sto dana bez hrane', ali sve to zavisi od pojedinca. Da bi ovo 'pravilo' važilo, čovek prvo mora da bude potpuno zdrav, ako ima bilo kakvu hroničnu bolest, stvari se komplikuju i smrt može da nastupi za svega nekoliko dana", kaže Jorga.
Šta se u našem telu dogođa kada sebi u potpunosti uskratimo hranu?
"Javljaju se fizičke, psihičke, pihološke i sociološke promene. Izgladnjivanje svakako ugrožava život. To nije samo do toga koliko imamo energije. To je pitanje elektrolitnog balansa, balansa kalijuma natrijuma, kalcijuma, magnezijuma... I hidriranosti. Vodu ne unosimo samo kroz tečnost, već i kroz hranu. Ako se osoba koja se izgladnjuje dobro hidrira, a to su pokazali svi ekperimenti, onda može da izdrži duži period, recimo do tih 'procenjenih' 100 dana. Kod osoba koje se izgladnjuju se obično smanji i potreba za vodom, što povećava rizik od komplikacija. Dolazi do ketoze koja povećava izbacivanje tečnosti, što remeti veoma važan balans elektrolita."
I spoljni uslovi utiču na stanje našeg organizma tokom izgladnjivanja.
"O tome u kakvom stanju će biti naš organizam kad mu uskratimo hranu, odlučuju i svi uslovi spoljne sredine - temperatura, vlažnost (koji utiču na pojačano znojenje). Važno je, naravno, da je osoba u mirovanju, da ne troši dodatnu energiju. Poremećaj elektrolita može da dovede do iznenadnog zastoja srca, pada pritiska, dramatičnih stanja sa fatalnim ishodom. Postoje vitalni znaci koje treba pratiti uključujući i moždanu aktivnost, mentalnu orjentisanost..."
A kako utiče na našu psihu?
"U slučajevima izgladnjivanja dolazi do dezorjentisanosti, poremećaja u poimanju realnosti, pa smo tako imali kroz istoriju i neke ekstreme, kao što su slučajevi kanibalizma usled izgladnjivanja... Psihološke promene zavise od sklopa ličnosti, kod nekih se javlja ozbiljna depresija i potpuno povlačenje, a kod drugih razdražljivost do stanja agresije. Kako će se ko ponašati, to ne može da se predvidi, to eventualno mogu da pokažu psihološki testovi."
Danas se u dijetama često spominje "kratkotrajno gladovanje", takozvana autofagija, kao jedan od dobrih načina da se pokrene topljenje suvišnih kilograma. Da li nam zaista koristi ili ne?
"Autofagija se često spominje danas kao 'dobar' način kratkotrajnog gladovanja, a ja se ne slažem s tim. Autofagija je sinonim za 'jedem sam sebe', a koji se nekada zove i autikanibalizam. Prilikom izgladnjivanja troše se ćelije, a da bi se one nadomestile neophodno je unositi 'gorivo', odnosno hranu. Kad to ne činimo, gubimo ćelije."
Epidemija korone i povećan rizik od infekcije
"Nikada, ni u jednom slučaju, izgladnjivanje se ne preporučuje. Ni pod kojim uslovima, uključujući i ovu trenutnu situaciju i povećan rizik od infekcije korona virusom, koja dodatno spušta naš prag tolerancije na stres, a tada smo podložniji bolestima. Usled gladovanja dolazi i do pada imuniteta, pa smo tako u većem riziku da se razbolimo", zaključuje dr Jorga.