Pandemija korona virusa je u ovom delu planete u opadanju. Evropske zemlje su različito prošle, a u centru pažnje bila je Švedska, koja je izazivala mnogo reagovanja i komentara zbog svog "mekog pristupa" i oslanjanja na svest i savest svojih građana. Dok su Italijani i Šoanci iz dana u dan brojali na stotine mrtvih, Šveđani su šokirali ostatak Evrope ležernim pristupom, uz određene mere, koje su bile mnogo labavije nego u drugim zemljama, čak i u neposrednom okruženju.
Kako je vreme odmicalo, Šveđani su se suočavali sa sve većim brojem mrtvih od korona virusa, da bi glavni strateg borbe protiv ove zaraze Anders Tegnel, koga su Šveđanji zvali "Tata", i dalje brani nacionalnu strategiju, ali priznaje da je bilo previše mrtvih i da je možda trebalo učiniti više da se to spreči.
Vlasti u Švedskoj, u međuvremenu, obećale su da će formirati komisiju koja će analazirati nacionalnu strategiju u borbi protiv Kovid-19 u nameri da se spremnije dočeka eventualni drugi talasa na jesen (kako mnogi predviđaju).
Gostujući na Radio Švedske, Tegnel, koji je ranije kritikovao stroge mere izolacije koje su preduzele određene zemlje (pa i Srbija), kaže da postoji "očigledan napredak u borbi protiv virusa u Švedskoj". Upitan da li je previše ljudi umrlo u Švedskoj, odgovorio je: "Da, apsolutno".
Ovo priznanje je došlo posle neumoljivih brojki. Švedska, naime, ima jednu od najvećih stopa smrtnosti u svetu po glavi stanovnika (5,29). U Švedskoj je do danas umrlo 4.468 ljudi.
"Ako budemo ponovo morali da se suočimo sa istom zarazom, uz sva saznanja koja imamo danas o njoj, trebalo bi da razmislimo o drugačijoj strategiji, možda onoj između onoga što smo radili i mera koje su preudzimale druge zemlje", rekao je Tegnel.
Švedska se tokom pandemije oslonila na svoje građane. Jesu zatvorene srednje škole i univerziteti, ali osnovne škole nisu, kao ni kafići, restorani, teretane i fitnes centri. Bilo je preporuka, pre nego naređenja, da se drži fizička distanca, da na javnim mestima ne bude više od 50 ljudi, kao i da stariji od 65-70 godina, ne izlaze bez preke potrebe.
Ankete su pokazale da su Šveđani mahom podržavali ove mere, odnosno preporuke svojih vlasti i da smatraju da je vlada dobro postupila što nije uvela izolaciju/karantin i druge radikalne mere.
Ideja o sticanju "kolektivnog imuniteta", međutim, nije se pokazala kao dobitna. Mnogi stručnjaci unutar Švedske žestoko su kritikovali i vodeći epidemiološki tim i vladu, smatrajući da nisu uradili dovoljno da spreče širenje virusa.