Koje emocije su sada najprisutnije, šta nas najviše brine i kakve će biti dugoročne posledice epidemije po naše živote, međuljudske odnose i mentalno zdravlje, za MONDO govore prof. dr Aleksandra Đurić i prof. dr Kristina Brajović Car iz TAUS-a, Balkanske Asocijacije za Transakcionu Analizu.
"I dalje su u velikoj meri prisutni strah, tuga, ljutnja, zbunjenost, konfuzija, što je potpuno razumljivo, ako uzmemo u obzir činjenicu da je dosta ljudi pomislilo kako su se stvari stabilizovale nakon prvog talasa korone. Ljudi su se opustili, vratili koliko toliko ustaljenom načinu života, dozvolili da porastu i očekivanja i planovi za naredni period. Desio se drugi talas i potpuni gubitak ideje o nekoj izvesnosti. Oprečne informacije, mnoštvo različitih saveta, kao i činjenica da u ovom drugom talasu svako od nas poznaje nekog ko je oboleo, doprineli su da se osećanja u ovom drugom talasu intenziviraju“, kaže dr Đurić, CTA u oblasti psihoterapije, 101 trener.
Na osnovu reakcije na epidemiološku situaciju, možemo li da izdvojimo različite "tipove" ljudi?
Aleksandra: "Ne bih to nazivala tipovima ljudi, već reakcijma na novonastalu situaciju. Funkcionalna adaptacija podrazumeva formiranje iskustva na osnovu procesa učenja koje osobi u sadašnjem trenutku služi da donosi odluke koje su u skladu sa realnom procenom situacije u ’sada-i-ovde’. Odbrambeni mehanizmi su nesvesni i oni su svojevrsna reakcija u vidu zaštite od sadržaja koji mentalno ne mogu lako da se procesuiraju. Tu su se javili i ekstremi, od negiranja realnosti i teoretičara zavere, do potpunog fokusa na temu i usmerenost referentnog okvira na podatke koji se tiču samo ove teme, sa idejom da će osoba tako lakše vladati situacijom. Između, naravno, postoji čitav spektar reakcija, tako npr. imamo ljude koji se brane humorom, što nije loše, naprotiv. Zdrav humor pospešuje otpornost, osim kad se ode u krajnost, koju u Transakcionoj analizi zovemo ’smeh ispod vešala’, pa se osobe šale sa situacijom, stvarima i događajima koji nisu za šalu i smeh, što vremenom tupi kritičku distancu. Tu je i povlačanje i apatija, u smislu potpunog izbegavanja teme i vesti koji se tiču korone. Takođe, imamo i bunt kao reakciju na ovu situaciju, što je po meni bilo očekivano."
Šta je uzrokovalo taj bunt?
Aleksandra: "Bunt je vid reakcije na ovu situaciju, pogotovo kada se u ovom drugom talasu dodatno poljuljalo poverenje u informacije koje se plasiraju i u sam sistem. Nakupljene ’markice’ ljutnje, tokom ovog ne tako kratkog perioda, manifestovale su se kroz svojevrstan vid agresije (otvorene, pasivne ili pasivno-agresivne manifestacije). Međutim, ovaj vid reakcije drži osobu u ego stanju ’buntovnog Deteta’ i onemogućava pristup odraslim, zrelim i realnim procenama realnosti, i bez obzira što se psihološki sistem prazni i olakšava na ovaj način kratkoročno, ovako uspostavljena ravnoteža dugoročno može biti kontraproduktivna."
Kako se izboriti sa negativim emocijama?
Aleksandra: "Reakcije i odbrambeni mehanizmi na situacije koje osoba doživljava kao ugrožavajuće su različiti. Nema magičnog rešenja i čarobnog štapića, niti lakog odgovora na ovo pitanje. Moramo pre svega poći od individualnog pristupa u rešenju problema i treba imati na umu da su kapaciteti različiti i da su polazne tačke različite, kada je lični rad u pitanju. Međutim, postoje neke univerzalne psihološke zakonitosti. Svakako treba izlaziti iz crno-belih posmatranja realnosti, između je čitav spektar različitih nijansi. Drugo, treba jačati odrasle kapacitete u ’sada-i-ovde’, raditi na zrelosti ličnosti i realnom posmatranju i prihvatanju stanja, tu je proces učenja i iskustva od velikog značaja.Ne treba osoba da oseća stid i krivicu zbog emocija koje oseća, zato podrška prijatelja, porodice, solidarnost zajednice, razgovor sa stručnim licem mogu biti od velike pomoći. Postoji i dalje je aktivna besplatna psihosocijalna pomoć. Struktura vremena je takođe važna, ako postoje određene mere, kojih se treba pridržavati iz odgovornosti prema sebi i odgovornosti i solidarnosti prema drugima, osoba može da utiče na strukturu vremena u datim okolnostima, da li su to razonode, rituali, aktivnosti u realnom kontekstu, to je individualno. Naravno, preporuka je i veća razmena iskustva, otvorena komunikacija i zdrav humor sa bliskim ljudima, a manje razmena takvog sadržaja na društvenim mrežama."
Postoje li razlike među polovima u ovoj reakciji?
"Strah je donekle i poželjan jer nas čuva i sklanja od opasnosti. Muškarci se ovoj emociji više opiru pod uticajem tradicionalnog vaspitanja, ali to ih ne čini jačim.Naprotiv, videli smo da su veoma ranjivi u susretu sa virusom. Kada se radi o paničnom napadu, on se javljaja kod oba pola u istoj meri u zavisnosti od ličnosti i drugih faktora nezavisno do pola. Panika se javlja u situacijama kada uz primarnu emociju straha, koja nije nužno neprijatna i nepodnošljiva, osoba pridodaje ovaj situaciji i osećaj sopstvene nemoći uz brojna druga pogrešna uverenja o tome da ne posedujemo kontrolu i da je jedini način izbavljenja pojačavanje straha. Utoliko, najbolji odgovor na panična stanja je dobro informisanje i razgovor sa osobama koje imaju poverenje u nas i vide nas u boljem svetlu nego što nam to panika dopušta, a time nas mogu vratiti nazad u realne okvire samopercepcije“, smatra dr Kristina Brajović Car, TSTA u oblasti psihoterapije, trener i supervizor.
Na početku epidemije, malo je bilo onih koji su poznavali nekog ko je zaražen. Sada se ta situacija drastično promenila.
Kristina: "Bez obzira na to da li smo sami bili zaraženi ili ne, u situacijama poput ove, kada postoji jedan produžen period neizvesnosti, egzistencijalne ugroženosti, dugotrajnog straha uz osećaj gubitka kontrole, može se očekivati talas postraumatskih reakcija. Sve je to očekivano i normalno jer nismo svi ustrojeni tako da se brzo i lako prilagodimo radikalnim promenama koje se dešavaju oko nas.“
Nisu ljudi pretnja, pretnja je virus
Često smo slušali ovih dana o značaju socijalne distance za naše zdravlje i za prekidanje lanca širenja infekcije.
Kristina: "Socijalna distanca je pogrešan termin. Ona implicira izolaciju, izbegavanje određenih ljudi, grupa ljudi i situacija i koristi se u društvenim naukama kao mera kojom ispitujemo stepen zastupljenosti predrasuda. Distanca jeste važna, ali ne znači odsustvo socijalizacije već fizičkog kontakta, to jest zadržanje bezbedne distance u kontaktu sa drugima. Koliko god to zvučala neobično, ali važno je podsetiti se da ljudi ’nisu pretnja’ za nas, pretnja je virus koje se prenosi fizičkim kontaktom. Socijalni kontakt sada, kao i uvek, neophodan je za preživljavanje."
Da li se sada više ili manje ljudi javlja savetovalištu?
Kristina: "Definitivno je potreba veća. Proleće 2020. je počelo ozbiljnim egzistencijalnim strahovima, oprezom, izolacijom, lošim vestima na dnevnom nivou, preispitivanjem i reorganizacijom života. Teško je poverovati u ovom trenutku da se iskustvo koje smo imali neće odraziti na naše buduće izbore i navike. Nakon ovakvih restriktivnih mera i koje su trajale dovoljno dugo da učvrste nove navike, neće biti lako prepustiti se zagrljaju prijatelja, rukovanju sa neznancem ili probanju jela iz tuđeg tanjira. Upućivanje građana na njihove porodice u nekim slučajevima je ojačalo veze, međutim vrlo je moguće da ćemo beležiti i porast razvoda nakon perioda kućnih karantina i izolacije jer su ovo momenti u kojima su otuđeni članovi istog domaćinstva konačno uvideli da je pametno razići se pre sledećeg izazova koji nisu u stanju uspešno timski da savladaju."
Da li nas je korona učinila "boljim" ili "gorim"? Na početku epidemije bilo je uočljivo zajedništvo, ljudi su se udruživali kako bi pomagali jedni drugima. Danas su, čini se, kritički stav i nepoverenje nekako prisutniji.
Kristina: "Mislim da se sada zbog pasivizacije, frustracije i viška slobodnog vremena više bavimo tim pitanjima i razradom apokaliptičnih scenarija. Jednom kada mediji pomere fokus sa aktuelne problematike i zdravstva i ponovo krenu sa standardnim sadržajem, uključujući dnevno izveštavanje o sportu, umetnosti, ekonomiji, politici i svim ostalim pitanjima od društvenog značaja, neće biti teško ni građanima da se usmere na one teme koje su ih oduvek više zanimale od medicine, jednom kad ponovo budu dobili nazad mogućnost izbora. Do tada, budimo strpljivi, oprezni i ulepšajmo život sebi i drugima unutar tog svog mikrosveta na koji smo upućeni. "
Uticaj pandemije na mentalno zdravlje
Svi svetski stručnjaci ističu da će pandemija drastično uticati na naše mentalno zdravlje.
Kristina: "Sigurno je da će biti razlika u tome kako ko reaguje. Kod povučenih ljudi koji su i u normalnim okolnostima preferirali distance stvari će ostati iste ili će se povlačenje intenzivirati. Ekstroverti, ljudi po prirodi društveni, i u ovim uslovima pronalaze načine da budu u kontaktu i da daju svoj doprinos društvu kroz kanale koje imaju na raspolaganju. Nakon povlačenja mera zabrane većeg okupljanja, kod ove grupe ljudi sigurno ćemo beležiti pojačan aktivitet i potrebu da nadoknade propušteno. U nekoj još daljoj budućnosti efekti krize prestaće da budu osetni i vratićemo se uobičajenom ritmu i režimu. Vrlo lako može da se dogodi da se ništa bitno i ne promeni."
Kako da se pripremimo za budućnost, koja će po stručnjacima još neko duže vreme podrazumevati maske, rad od kuće, "ograničenja" u druženju...?
"Polazna pretpostavka psihologije mentalnog zdravlja glasi da je svaka velika kriza ujedno i značajna prekretnica. Možemo izabrati da prihvatimo i ovu situaciju kao izazov i priliku za pozitivne promene. Rutina nas lako ubaci u udobne obrasce koji nisu nužno dobri po nas. Sad kad više nemamo tu privilegiju, da stvari radimo na uobičajen način, više smo motivisani da se menjamo i prilagođavamo. To je uvek dobro za nas, preispitati se oko toga šta nam je u životu važno, šta nam nedostaje, a šta je možda bila loša navika koje smo uspeli da se odreknemo uz pomoć krize", zaključuje dr Kristina Brajović Car.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.