PSIHOLOG: NIJE SRAMOTA BITI UPLAŠEN, ali možete sebi da pomognete

Prvi slučaj korona virusa u Srbiji potvrđen je 6. marta. Danas, 18 dana kasnije, imamo preko 300 zaraženih i tri smrtna slučaja. Prema procenama stručnjaka, u danima koji slede možemo očekivati porast obolelih, uz nadu da ćemo zaustaviti broj žrtava.

Osim odgovornog i disciplinovanog pridržavanja mera prevencije koje su propisali domaći i svetski stručnjaci, a koje žu nam pomoći da sačuvamo svoje i zdravlje ljudi oko nas, veoma je važno i sačuvati mentalno zdravlje.

Kako ostati pribran, pozitivan i kako na što lakši način "preživeti" dane u izolaciji, za MONDO je govorila prof dr Aleksandra Đurić, CTA (sertifikovani transakcioni analitičar) u oblasti psihoterapije. 

"Kod većine ljudi je prisutan strah, zabrinutost, neizvesnost šta će biti, da li će se situacija pogoršavati, koliko će sve ovo da traje...Ljudima je potrebna pomoć i upravo zato je i Balkanska Asocijacija za Transakcionu Analizu, čiji sam ja deo, ponudila besplatnu onlajn psihološku podršku svima koji se ovako osećaju.Takođe, uveli smo i savetovalište za naše kolege, psihološke savetnike i psihoterapeute, koji svakodnevno rade sa ljudima u ovoj situaciji, da ne bi došlo do „sagorevanja“. Pokrili smo obe opcije, superviziju za ljude koji rade sa opštom populacijom, i opšte psihološko savetovalište."

Šta savetujete osobama koje vam se obrate za pomoć?

"Jako je važno saslušati osobu koja se javi, dozvoliti joj da ispriča kako se oseća BEZ OSUDE. Najlakše je reći: 'Nemoj da se žališ, nemoj da se brineš'. Normalno je da brinu, ali je važno izmestiti ih iz tog negativnog konteksta, iz te ’mašinerije negativnih misli’. Potrebno je vratiti ih u sadašnji trenutak, navesti ih da ’racionalizuju’ brigu. Hajde da vidimo o čemu se dešava, da li postoje neke realne indicije za sumnju na infekciju, na primer...  Čovek kad uđe u tu vrstu straha izgubi iz vida realne informecije i činjenice. Bitno je navesti ga da razmišlja u kontekstu ’sad i ovde’, a za sve što će doći kasnije uveriti ga da će imati podršku, da će biti saslušan i da će mu se pomoći, savetovati...“

NAJČEŠĆE ZAMKE

Strah je neminova u ovakvoj situaciji. U koje to zamke ljudi najčešće "upadaju"?

"Osoba kad počne da paniči, ona najčešće generalizuje anksioznost i strah i izgubi iz vida realne podatke i činjenice. Kada je vratite u ’stvarnost’ to pomaže da se ti strahovi, te fantazije koje sada ’rade’ pojačano i zamućuju nam realno posmatranje situacije, na neki način dekontaminiraju. Ključno je da se stave u realnu perspektivu."

Šta je preporuka? Na društvenim mrežama smo svakodnevno "bombardovani" informacijama, što istinitim, što onim „lažnim“, dezinformacije se šire brže nego ikada...

"Treba smanjiti konzumiranje društvenih mreža. Imamo relevantne izvore informacija, zvanična saopštenja ministarstava i to su jedini sadržaji kojima treba da se izlažemo, a ne onome što pojedinci neprovereno dele na mrežama. Nije boravak na mrežama jedini ’ritual’ koji možemo da praktikujemo u izolaciji“, kaže dr Đurić i savetuje da se okrenemo nekim drugim, daleko korisnijim ritualima.

"Ne možemo da generalizujemo i savetujemo samo jedno, na primer - čitajte knjige! Neko voli da čita, neko ne, ali zato mogu da se posvete nekim rutinskim poslovima koji su naizgled besmisleni, ali nam pomažu da skrenemo tok misli i udaljimo se od negativnih informacija kojima smo ’zatrpani’. Fizička aktivnost i poslovi po kući, na primer, pomažu kod kriznih stanja, kao što su depresija i anksioznost, jer podižu proizvodnju hormona sreće. Šta god da odaberemo, da li je ručni rad, bojenje, slikanje, pa i čišćenje kuće – nije važno, ali uklanja nam fokus  do briga, straha, tih negativnih misli u čiju mrežu je lako uplesti se. Sport je takođe jako dobar, a može da se praktikuje i kod kuće. Eto još jedne prilke za kreativnost – ako nemate rekvizite izmislite ih od onoga čime raspolažete."

A ako ne možemo da se odupremo porivu da "zavirimo" na društvene mreže...

"Vidim i tamo neke promene, postoji neka vrsta konstruktivnog otpora prema celoj situaciji, počeli su neki ’izazovi’, gde se ljudi pozivaju da objave svoje slike iz detinjstva, neke pesme i sl. I to mislim da je dobro.“

DRUŠTVENA SOLIDARNOST ZA POHVALU

Epidemija korona virusa u Srbiji učinila je i nešto pozitivno, razvila je solidarnost među nama, što se može videti po brojnim akcijama naših sugrađana koji nude pomoć onima kojima je to najpotrebnije.

"Moram da pohvalim tu društvenu solidarnost, toliko se ljudi i organizacija uključilo da pomogne svojim sugrađanima da kvalitetno provedu vreme u izolaciji. Sada ima toliko besplatnog sadržaja onlajn - časova, kurseva, fitnes treninga, pozorišnih predstava... U tako bogatoj ponudi mislim da svako može da nađe nešto što mu odgovara, umesto da po ceo dan sluša o korona virusu. OK, treba biti informisan, ali nije konstruktivno, niti zdravo ’zatrpavati’ se informacijama i neprestano pričati o tome.Eto, postoji besplatno psihološko savetovalište, bolje i razgovor sa psihologom nego da tonete u te crne misli i predviđanja i narušavate svoje mentalno zdravlje."

Šta NE TREBA da radimo?

"Ne poričem da opasnost postoji, to je realnost, ali treba se i malo izolovati. Nije dobro ni otići ni u fazu negiranja, po principu ’ma šta će nam biti, ovo su zavere’ i sl. I to je neka vrsta odbrambenog mehanizma na situaciju sa kojom se suočavamo, a koji nije konstruktivan. Mi Srbi se dosta šalimo, humor je naš način da se borimo borimo protiv nedaća.Ali važno je da te šale ne budu destruktivne ili autodestruktivne. Zdrav humor kao odbrambeni mehanizam može biti efikasan.“

Ne treba porediti epohe, niti hrabrost.

"Neprestano slušam poređenja sa našim precima koji su išli u rat, a eto mi se bojimo nekog virusa. I to je pogrešno.Tera ljude da se postide svojih osećanja i najgore što mogu da urade jeste da se zatvore u sebe. Nije sramota osećati se uplašeno, tužno, anksiozno, nervozno ili ljuto... Sasvim je u redu imati te emocije, ali je jako važno raditi na njima, primenjivati tehnike koje pomažu.

ŽIVOT NIJE STAO U IZOLACIJI

Čini se da oni koji su od prvog dana pojave korona virusa u Srbiji paničili, s progresivnim rastom broja obolelih još više to čine. Isto tako deluje da su se oni, koji su do maltene juče ovu situaciju nonšalantno shvatali, oni čuveni ’šetači’, malo primirili i ’prizvali pameti’. Ima još uvek onih koji krše mere zabrane, ’junače’ se, ali ih je sve manje... A postoji i grupa onih koji su vrlo brzo shvatili ozbiljnost situacije i odgovorno se ponašaju, ali bez panike i bez crnih misli. Optimisti su i strpljivo čekaju da sve ovo prođe. Da li možemo da pretpostavimo dokle će ih ta strpljivost držati i da li će i kada nastupiti kriza?

"Ne može da se proceni kada će ovo, u neku ruku nakupljanje negativnih emocija i frustracija, da se ispolji i utiče na psihološko zdravlje. To je individualno. Zato je veoma važno delati sada, a ne čekati dve-tri nedelje da se te negativne emocije (strah, ljutnja, bes...) nakupe. Pozovite psihologa, pričajte, bavite se svojim psihološkim zdravljem, kad već imate šansu. Vodite dnevnik. To je odlična vežba, da zapisujete tok misli. Preporučuje se, na primer i da pre toga zažmurimo, dišemo duboko minut-dva, da smirimo nervni sistem i prva misao koja nam u tom trenutku ’dođe’ da je zapišemo. Kada na nedeljnom nivou pratimo naš tok misli, vrlo lepo možemo da vidimo kroz koje faze smo prolazili, imamo uvid u to kako smo se osećali, o čemu smo razmišljali, kako smo se sa tim nosili, i to nam je važno da vidimo šta možemo da promenimo.Da bismo nešto menjali, vrlo je važno prvo da definišemo šta mislimo, šta osećamo i šta radimo. Ako primetimo neke velike oscilacije u raspoloženju, da ne možemo s tim da se izborimo, onda i da pozovemo psihološko savetovalište, da zatražimo pomoć od stručnog lica. Kad sve ovo prođe, pa pročitate taj dnevnik i vidite sa čime ste se izborili, da je ljudski je osećati strah i da ste uspeli da ga pobedite, to zaista može da osnaži čoveka."

Dr Đurić veruje da da prvo treba da pođemo od sebe, kako bi smo popravili situaciju na grupnom planu.

"Život nije stao u izolaciji. I dalje se borimo sa nekim izazovima sa kojima smo se i ranije borili, i dalje imamo neke nedoumice, neraščišćene odnose, neke ljubavne probleme... Sada je možda baš trenutak da učinimo nešto lepo, da s pomirimo s nekim, da pozovemo ljude koje dugo nismo čuli... Znate, jedino što možemo da kontrolišemo su naše misli, osećanja i ponašanja. Mislim da kad bi svako pošao od sebe, popravio svoja razmišljanja, to bi se i na grupnom nivou osetilo“, zaključuje dr Đurić.