DA LI KAFA SA MLEKOM UNIŠTAVA ŽELUDAC I KO NE TREBA DA JE PIJE? Dr Ranić ruši zablude o omiljenom napitku

YouTube/RTS ordinacija

Devedeset odsto odraslih ljudi u Srbiji pije 2,3 kafe dnevno. I dok većina veruje da nije zdrava, naučnici smatraju da ne mora da bude štetna.

Kada nam škodi, a kada koristi, za emisiju "RTS Ordinacija" govorila je dr Marija Ranić iz Centra izuzetne vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma.

"Dugi niz godina je kafa povezivana isključivo sa negativnim aspektom. Međutim, brojna istraživanja ukazuju da zapravo ona može imati koristi po zdravlje. Kod osoba koje je redovno konzumiraju primećeno je smanjenje rizika od pojave dijabetesa, Alchajmerove i Perkinsonove bolesti, pa čak i nekih vrsta kancera."

Kafa u trudnoći: DA ili NIKAKO?

Uvreženo je mišljenje da je kofein, odnosno kafa, škodi trudnicama i ženama koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju, ali naučnici su sada izneli novu teoriju. Kako kažu, nekoliko šoljica čaja (koji sadrži kofeini) ili kafe na dan, sasvim je u redu. NZS i mnoge druge organizacije kažu da dnevna konzumacoija 200 mg ili manje kofeina, ne bi trebalo da predstavlja značajan rizik u smislu pobačaja ili razvoja bebe dok se nalazi u maternici. Evropska agencija za sigurnost hrane i Američka i britanska škola za akušerstvo i ginekologiju preporučuju ograničavanje ovog napitka, ali ne i eliminisanje unosa kofeina tokom trudnoće. Kako kažu, kofein se već jako dugo čini sastavni deo ljudske ishrane i prirodno je što nam se telo naviklo na njega. Smatraju i da bi prekid unosa ove supstance u potpunosti izazvalo više štete nego koristi.

Negativna svojstva kafe

"U njoj ima masnoća“, kaže dr Ranić. "To su jedinjenja koja utiču na povećanje lošeg holesterola. To nije velika količina masnoće, ali kod ljudi kod kojih postoji faktor rizika bilo bi bolje da je izbegavaju“.

Od davnina je poznato da glavni sastojak kafe kofein stvara zavisnost, pa zato kod ljudi koji prekinu da je piju dolazi do efekta "povlačenja", a koji se manifestuje kroz glavobolju, umor, pa čak i neki vid depresije.

Koja je to količina kafe koju možemo da popijemo?

"Radili smo neka istraživanja, u jednoj šoljivod 1 dl, ove naše, takozvana ’turske kafe’ ima 100 mg kofeina. Tako da 4 te male šoljice ili dve velike, kako većina od nas pije u poljama od 2 dl su neka optimalan doza. Pritom, treba uzeti u obzir i druge izvore kofeina koje tokom dana unosimo.“

Tako je izračunato da osim u kafi, najviše kofeina ima u energetskim pićima, u jednoj dozi čak 130 mg. U čaju iz kesice je 50, ledenom čaju 42, gaziranim tamnim sokovima 45 itd...

Da li je kafu zdravije piti s mlekom ili bez?

"I to spada u jedan od mitova da je kafa sa mlekom loša za želudac. Nema dokaza da je ta kombinacija loša. Kafa kada joj se doda mleko gubi malo na antioksidativnim svojstvima, koji su jedna od velikih prednosti ovog crnog napitka."

Ono o čemu se obično ne priča, kad je reč o kafi, jeste njeno diuretičko svojstvo.

„Zato se preporučuje da se uz svaku šoljicu kafe popiju 2-3 čaše vode, da bi se nadoknadila tečnost“, kaže dr Ranić i dodaje:

"Više pečena kafa ima više antioksidanasa. Prepoznaćete je po boji, ima tamniju boju. Zabluda je i da ova kafa ima više kofeina, to nije tačno, Samo ima jači ukus, gorča je i manje kisela."

TAGOVI