Ako sami uzgajate povrće koje je lako za "održavanje", znajte da može biti opasno!
Primeri trovanja domaćim tikvicama, bundevama i krastavcima učestali su u Evropi proteklih godina, evo i zbog čega se dešavaju!
Uzgoj sopstvnog povrća može ozbiljno oštetiti zdravlje, umesto da ga poboljša. Smatra se da je na desetine, možda čak i stotine baštovana zatrovano u poslednjih nekoliko meseci jedući domaće tikvice pune štetnih toksina.
Simptomi koje su ovi Britanci iskusili varirali su od teških grčkeva u stomaku, jakog povraćanja, dijareje, pa u nekim slučajevima i jake groznice i zastrašujućih halucinogenih snova.
Majk Endrus (64) ispričao je za Dejli mejl kako se u roku od nekoliko sati razboleo nakon što je pojeo samo jednu kućno uzgajanu tikvicu.
"Bio sam teško bolestan, tresao sam i znojio, a imao sam i halucinogene snove. Nisam mogao da verujem. To je najgora bolest koju sam ikada imao. Tikvica je izgledala sjajno, nikada ne biste pomislili da nešto sa njom nije u redu. Nakon ovoga pak, mislim da je više nikad neću jesti," ispričao je on.
On nije usamljen slučaj. Na jednom britanskom forumu javilo se 30-ak ljudi iz različitih delova zemlje koji su prijavili da su bili teško bolesni nakon konzumacije domaćih tikvica. Kod starijih ljudi ovo iskustvo može biti još ozbiljnije.
"Moja 87-godišnja majka je bila teško bolesna. Zvali smo Hitnu pomoć, bolje joj je, ali se još uvek nije oporavila."
Ovako nešto u Britaniji do sada nije viđeno, ili barem retko. Međutim, u Francuskoj postoji više od 350 slučajeva u prethodnih nekoliko godine povezanih sa toksičnim povrćem. Četvrtina je konzumirala povrće uzgajano kod kuće.
Nije problem konkretno samo u tikvicama. Krastavci i bundeve mogu izazvati isti efekat koji se zove sindrom toksične tikve.
Tikvice, bundeve i krastavci potiču iz iste porodice biljaka koje prirodno sadrže visok nivo kukurbitacina, koji ih štiti od insekata i bolesti, ali koji ako nije dobro kontrolisan, i te kako može biti toksičan po ljude - čak i kada se povrće skuva ili isprži.
Kukurbitacin u svežem krastavcu u kombinaciji sa vitanima, s druge strane, stvara savršenu hemijsku i metaboličku zaštitu od malignih oboljenja svih ćelija našeg organizma. Ovo je sasvim dovoljan razlog da krastavac uvek posmatramo sa izuzetnim poštovanjem.
Azijske zemlje, kao što su Kina i Indija, vekovima su koristile sirovi kukurbitacin u narodnoj medicini. Otkriveno je da kukurbitacin u krastavcu ima moć da blokira signalne puteve koji su neophodni za rast i preživljavanje ćelija raka u telu.
Osim svih navedenih prednosti, ova materija je odgovorna i za to što krastavac ima manje-više gorak ukus. Kukurbitacin kao prirodno organsko jedinjenje u krastavcu nalazi se u velikim količinama i zbog toga ga čini gorčijim nego što je to slučaj sa nekim drugim vrstama povrća.
Međutim, zbog njegovog potencijalno toksičnog dejstva komercijalni uzgajivači koriste generički osmišljeno seme koje ne sadrži štetne delove ove supstance, pa se zato trovanje ne može dogoditi kada se povrće kupi u supermarketu. To je i razlog zašto krastavac kupljen u prodavnici ne može biti gorak.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(MONDO/Telegraf)