O raku debelog creva, teškom oboljenju koje je jedno od vodećih uzroka smrtnosti u Srbiji, za MONDO govori gastroenterolog onkolog dr Nenad Mijalković.
Posle tumora pluća, rak debelog creva je u Srbiji drugi vodeći uzrok umiranja u muškoj populaciji, a treći u ženskoj, iza kancera dojke i pluća.
Samo prošle godine u Srbiji je od ovog maligniteta obolelo više od 4.500 ljudi. Koji su uzroci nastanka kancera debelog creva, zašto je tolika smrtnost i šta je to što možemo da učinimo da u sprečimo njegovu pojavu, za MONDO govori dr Nenad Mijalković, gastroenterolog onkolog iz Kliničkog centra Srbije.
“Uzrok raka debelog creva generalno nije poznat. Postoje pretpostavke šta može da doprinese njegovom nastanku, počev od načina života. Današnji poslovi su takvi da većina zaposlenih sedi tokom radnog vremena, tako da se smatra da nekretanje povećava rizik od nastanka svih tumora, pa i tumora debelog creva. To je kroz određene studije i dokazano”, kaže dr Mijalković.
Koliko ishrana utiče na pojavu maligniteta?
“Što se tiče ishrane, postoje pretpostavke da crvena mesa doprinose nastanku raka debelog creva. Određene epidemiološke studije su pokazale da su količine veće od 500 grama crvenog mesa na nedeljnom nivou rizik za razvoj ovog maligniteta.”
Da li su osobe sa narušenim opštim zdravljem, kao što su hronični bolesnici, u većem riziku?
“Što se tiče hroničnih bolesnika, tu postoje određene grupe, pacijenti sa ulceroznim kolitisom imaju povećan rizik od nastanka raka debelog creva. Taj rizik se povećava tek posle deset godina i zato ovi pacijenti moraju da rade kontrolne kolonoskopije. Redovno im se prati stanje, kako bi uvideli da li je došlo do pojave nekog polipa koji bi mogao da se otkloni na vreme i spreči nastanak raka debelog creva.”
Statistike kažu da se rak debelog creva najčešće javlja u poznijim godinama.
“Što se tiče starosnih grupa, ljudi su najugroženiji u šestoj deceniji. Samim tim prevencija u smislu skirninga, odnosno takozvane rane kolonoskopije ima i te kako smisla. Znači svako ko napuni 50 godina treba da razmišlja da uradi kolonoskopiju. Ukoliko je skrining organizovan od strane države tim bolje, ukoliko nije čovek bi trebalo sam sebi da postavi zadatak i da od svog lekara zahteva da mu da uput za kolonoskopiju.
Koji su to prvi simptomi koji su signal da se treba obratiti lekaru?
“Mi u Srbiji imamo učestalost raka debelog creva koja je na evropskom nivou, dakle učestalost ovog maligniteta je ista u Srbiji kao i u razvijenijim zemljama, ali je problem što mi u Srbiji imamo mnogo veću smrtnost od karcinoma. Između 20 i 30 odsto je veći rizik da će neko kada u Srbiji dobije rak debelog creva umreti od te bolesti. Ta velika smrtnost je najvećim delom posledica kasnog otkrivanja bolesti, jer ljudi nemaju tu kulturu da se redovno kontrolišu. Po pitanju prevencije smo daleko iz razvijenih zemalja”, kaže dr Mijalković i sugeriše da bi bilo dobro razviti “sistem” kako bi se ovo sprečilo:
“Razmišljajući o tome došao sam do zaključka da se u Srbiji po primeru nekih drugih zemalja treba uvesti sistem u kojem društveno odgovorne kompanije vrše određenu vrstu pritiska na zaposlene, npr. da u petoj deceniji odrade tačno definisane skrining preglede. Na neki način da kompanije uslove radnike da u određenom životnom dobu moraju da urade određene skrining analize jer u suprotnom kompanije im neće produžiti ugovore o radu. To je možda najbolji način, jer pojedinac beži ne od samog pregleda već od potencijalnog saznanja da je oboleo.”
Zbog čega pacijenti u Srbiji isuviše dugo čekaju pre nego što se obrate lekaru?
“Naš glavni problem je upravo taj da nam se pacijenti javljaju kasno u trećem ili čak četvrtom stadijumu bolesti, kada već postoje metastaze, i tada je teško izlečiti pacijente. Pacijente u prvom stadijumu možete da izlečite, koji recimo imaju polip na debelom crevu i koji će endoskopski biti uklonjen i i tako kompletno izlečiti pacijente. Isto se odnosi i na drugi stadijum tumorske bolesti, gde je izlečenje 90 posto. U tom drugom stadijumu i dalje imamo čiste žlezde, gde je tumor još uvek u samom zidu debelog creva. Metastaska bolest je vrlo zahtevna za lečenje, pošto pacijenti imaju metastaze u jetri, plućima, žlezdama, možemo da smanjimo bolest ali da li ona može da se operiše veliko je pitanje. Bolest može da se operiše ako je lokalizovana u jetri i/ili plućima ali samo ako je u pitanju manja tumorska masa.”
Koji simptomi su znak za alarm, na šta treba posebno obratiti pažnju?
“Što se tiče simptoma ove bolesti, bilo kakva pojava krvi u stolici, u bilo kojim godinama, je apsolutno indikacija za kolonoskopiju. Nema razmišljanja da li su to šuljevi ili neka analna fisura koja može da krvari. Pojava vidljive ili čak mikroskopska pojava krvi u stolici je alarm da se uradi kolonoskopija. Jedan početni polip može da krvari a da bude benigan.”
U zavisnosti od stadijuma u kom je dijagnostikovana bolest, šta pacijent može da očekuje? Kolika je stopa izlečenja?
“Stopa izlečenja naravno zavisi od stadijuma bolesti. U drugom stadijumu izlečenje je 90 procenata, u trećem stadijumu od 60 do 70 odsto, a ako je četvrti stadijum to je mali procenat oko 5 ili 10 odsto i to kod ljudi koji imaju manje agresivnu bolest”, ističe doktor.
Koje su faze u lečenju? Kako u prvom, drugom, trećem stadijumu...?
“Postoji više strategija lečenja. Vrlo je važno da se pacijent uz medicinsku dokumentaciju pacijenta odmah na početku, čim se postavi dijagnoza bolesti, predstavi konzilijumu koji čini multidisciplinarni tim. Pored pregleda hirurga koji će proceniti operabilnost tumora , vrlo je važno da se u isto vreme pacijent javi kod onkologa koji se bavi digestivnom onkologijom koji će pacijenta pripremiti i prikazati na onkološkom konzilijumu i koji će napraviti strategiju lečenja. To je jako važno, a u Srbiji to malo pacijenata zna. Jako je važna strategija lečenja, čak i za kasnije faze, kao način da omogućimo pacijentima da dođu do izlečenja.”
Da li postoje neki noviteti u lečenju raka debelog creva koji povećavaju izgled za potpuni oporavak?
“Postoje noviteti u lečenju raka debelog creva ali za mali procenat pacijenata, to jest za mali procenat tumora koji su osetljivi npr na imunoterapiju o kojoj se sada dosta govori. Kod raka debelog creva to je svega 5 odsto metastaskih tumora koji mogu da budu tretirani sa imunoterapijom. Ostalih 95 procenata pacijenata se tretira hemioterapijom i biološkom terapijom, koja postoji već više od 10 godina i nije ništa novo, ali i tu nam je bitna pomenuta strategija da znamo šta ćemo primetniti u prvoj, drugoj ili trećoj i četvrtoj liniji bolesti. Postoji puno mogućnosti da vi nekoga održite u životu. Sada je normalno da pacijent, iako ima veliku tumorsku masu, živi tri godine. Noviteti postoje naravno i u polju radioterapije, sada je pacijentima dostupan sajber nož, takođe čitav niz novih aparata koji su napravljeni i sa kojima možemo ciljano da zračimo metastaze”, zaključuje dr Mijalković.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.