Srčana slabost ili srčana insuficijencija je ozbiljan zdravstveni problem, toliko ozbiljan da polovina pacijenata poživi samo pet godina nakon uspostavljanja ove dijagnoze. Jedino karcinom pluća ima lošiju prognozu od ovog zdravstvenog stanja, a kardiolog prof. dr Arsen Ristić je otkrio sve o tome na onlajn konferenciji "Zdrava žena, zdravo društvo" koju organizuje magazin Lepa&Srećna.
"Brojke koje nas opominju važe za najteže forme srčane bolesti, našim pacijentima je malo poznato i ni oboleli ni njihove porodice ne prepoznaju srčanu slabost kao nešto tako opasno. Srčana slabost nije bolest, to je sindrom koji obuhvata više oboljenja koji dovode do toga da srce nema sposobnost da pumpa ili primi dovoljno krvi i zato postoje dve forme srčane slabosti", pojasnio je poznati kardiolog.
Postoji više različitih uzroka obog sindroma, a jedan od najčešćih je koronarna bolest.
"Do srčane slabosti najčešće dovodi prvi uzrok smrtnosti svuda u svetu, to je koronarna bolest, stanje nakon preležanog infarkta. Srećom, bolesnici sa srčanim udarom se sve bolje leče i duže nam žive. Taj ožiljak koji se dešava u infarktu, njegova veličina određuje razvoj".
Kao drugi razlog srčane insuficijencije dr Ristić navodi hipertenziju koja se ne leči ili se loše leči.
"U tom slučaju dovodi do zadebljanja srčanih zidova i srce ne može da primi dovoljno krvi. Vrlo često se na to nadovežu problemi sa bubrezima".
I bolesti srčanih zalistaka, ali i zapaljenske bolesti srčanog mišića su važne forme srčane slabosti, mada su sve to, kako kaže kardiolog, "samo osnovne forme, ima još oblika".
Doktor kaže da je, kao i za sve drugo, mnogo bolji procenat lečenja ukoliko se sindrom otkrije na vreme, zato izdvaja simptome koje ne treba zanemariti.
"Bolesnici najčešće osete da ne mogu da leže na ravnom, moraju da spavaju na dva-tri jastka, sve teže podnose napor, zamaraju se, mogu da se jave anginozne tegobe".
Srčana slabost ima veze i sa korona virusom.
"Oko 20 odsto bolesnika koji prežive kovid imaju upalu srčanog mišića, i ta upala se nekad čak ustanovi kod onih koji imaju lažno negativan PCR test".
Doktor Ristić naglašava da ne treba zanemariti ni blagi oblik srčane slabosti jer je upravo u tim slučajevima lečenje najuspešnije, a ističe i da su izgleda za lečenje mnogo bolji sada nego pre 10-15 godina.
"Važno je da poslednjih godina imamo niz novih lekova, ako uporedimo današnji trenutak u odnosu na pre 15 godina, spektar stvari kojima možemo pomoći je mnogo bolji. Ovi mračni brojevi se popravljaju zahvaljujući boljim lekovima i dijagnostici. Napreduje i kardiovaskulanra genetika koja je jako važna i čitav niz usavršenih i mnogo uspešnijih interventnih procedura koje se primenjuju. Zato ova populacija duže živi, imaju bolji kvalitet života jer ih bolje lečimo. Daleko od toga da je problem rešen, daleko od toga da ljudi za kratko vreme bivaju izlečeni, ali ako uporedimo raniji period, ovim bolesnicima sada možemo mnogo više da pružimo", zaključio je.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.