O simptomima, uzrocima i savremenim metodama lečenja proširenih vena, kao i o uticaju epidemije korona virusa na stanje pacijenata sa bolestima krvnih sudova razgovarali smo sa vaskularnim hirurgom dr Dariom Jocićem.
Korona virus svima nam je zakomplikovao živote, a posledice po zdravlje osećaju i oni koji su imali dovoljno sreće da se ne zaraze. Pacijenti oboleli od vaskularnih bolesti naročito su pogođeni: pored toga što spadaju u rizičnu grupu, kod mnogih je došlo i do pogoršanja stanja zbog ograničenog kretanja i mera koje su bile na snazi na početku epidemije.
Za našu zemlju još nema podataka, ali su Britanci i Italijani već uporedili podatke od "pre korone" sa "svežim", i ispostavilo se da je kod dijabetičara na primer značajno porastao broj amputacija zbog problema sa krvnim sudovima, u odnosu na vreme pre pandemije.
Ako se pitate kako je moguće da su se te indirektne posledice korone na zdravlje ljudi koji čak i nisu bili zaraženi vide tako brzo, evo i objašnjenja.
Prvo, u uslovima epidemije ljudi iz razumljivih razloga odlažu odlazak kod lekara ukoliko nije "baš hitno", a drugo - poznato je da su za vaskularne bolesti fizička neaktivnost i višak kilograma koji se između ostalog javlja i kao posledica nekretanja, značajni faktori rizika, pa mere koje su bile uvedene na početku epidemije sad dolaze na naplatu.
Iako za Srbiju nema zvanične statistike, vaskularni hirurg dr Dario Jocić za MONDO kaže da pacijenti koji imaju problema sa bolestima vena uveliko osećaju posledice: "Period smanjene aktivnosti proteklih meseci ima svoju cenu, i pacijenti su se javljali u 'zapuštenom' stanju, sa trombozama, dok su se kod onih koji imaju komplikovanija oboljenja kao što je hronična venska insuficijencija javljale i venske rane."
Proširene vene su najčešća vaskularna bolest, oko 70 odsto bolesnika koji se upućuju vaskularnom hirurgu ima upravo ovaj problem. Procenjuje se da simptome hronične venske insuficijencije ima oko 20 odsto ljudi, a problem sa venskom cirkulacijom ima svaka druga osoba. Za samo desetak godina, situacija bi mogla da postane još teža, jer statistika kaže da će tada proširene vene imati svaki treći čovek.
"Proširene vene su jedna od najčešćih bolesti savremenog sveta. Javljaju se zbog pogrešnog toka kretanja krvi. Zadatak vena, pre svega na donjim ekstremitetima je da vode krv od periferije prema srcu. Cirkulacija ide tako da kada srce pumpa krv, ta krv bogata kiseonikom i hranom ide u aortu, u arterije. Ona dolazi do perifernog tkiva, do mišića i kože, da kiseonik i hranu tkivu, uzme ugljen-dioksid i otpadne materije, i zatim ulazi u vene i vraća se ponovo prema srcu, jetri i plućima na dalju obradu i ponovo obogaćivanje kiseonikom i hranom.
Kod venske bolesti, kod proširenih vena, dolazi do pogrešnog toka krvi, do vraćanja krvi iz dubokog u površinski venski sistem i ta krv umesto da ide prema srcu, ide od srca. Kada se to desi, dolazi prvo do pojave tegoba, a potom i do proširenih vena", objašnjava dr Jocić.
Kod nekomplikovanog oblika bolesti, simptomi mogu biti različiti. Prvo se pojavljuju kapilari, a zatim najčešće dolazi do proširivanja vena i stvaranja "čvorova" koji se lako primećuju. Kasnije, mogu da se javljaju i venski ekcemi i venske rane, tegobe koje se ima 20 - 30 odsto pacijenata.
"U početku pacijenti osećaju neku nelagodu, to je spora, hronična progresivna bolest koja traje godinama i napreduje. Polako, ali napreduje. Prvo se javlja osećaj tegobe u određenom periodu godine, pre svega leti, kad je vruće, u smislu bolova, grčeva, nemirnih nogu, svraba…"
Uveče, kad se čovek opusti?
"Najčešće je tako, zato što tokom čitavog dana krv ide suprotno, i tokom celog dana se ta krv bogata raspadnim produktima i ugljen-dioksidom nakuplja u nogama. Mišići i koža opterećuju se preko dana, i onda uveče, naročito kad je toplo, kad se šire ti krvni sudovi, to najviše smeta. Dakle, prvo tegobe budu povremeno, onda budu vezane sa godišnjim dobom, zatim počnu da se javljaju jednom, dvaput nedeljno, a onda i svaki dan.
U principu, pacijenti kad se javljaju zbog tegoba, dođu kada više ne mogu da izdrže. Dođu zato što vide da tu nešto nije u redu, kada vide te čvorove na nogama, a ima takođe i pacijenata koji čak i nemaju proširene vene koje se vide na prvi pogled. U takvim slučajevima, kad se proširene vene vide samo na ultrazvuku, desi se da prvi simptomi bolesti budu venski ekcem ili venske rane", objašnjava dr Jocić.
Proširene vene često ljudi doživljavaju kao "estetsko pitanje", iako je ovo stanje pre svega funkcionalni i zdravstveni problem.
"Postoji puno zabluda o ovom stanju, jedna od čestih je to što se proširene vene doživljavaju kao nešto što narušava izgled pacijenta. Proširene vene su medicinsko pitanje, koje treba da se rešava onda kad se pojavi, bez odlaganja.Stanovište da žena, recimo, prvo treba da 'završi' sa trudnoćama i porođajima, pa da se onda bavi proširenim venama pripada prošlom veku. Savremeni pristup podrazumeva da se problem rešava onda kad postoji, ja sam operisao i decu od 15 godina, i mlade ljude od 18", kaže dr Jocić.
Proširene vene ne prolaze same od sebe, stanje može postati samo teže, i nema previše smisla odlagati hiruršku intervenciju u nedogled.
"Kada sam počinjao da se bavim vaskularnom hirurgijom, nije bilo mnogo hirurga koji su se posvetili isključivo bolesti proširenih vena. Danas, u Centru za savremeno lečenje vena, bavimo se isključivo venama, i pacijentima za proširene vene nudimo minimalno invazivne metode lečenja.
Dakle, pacijent dođe, operiše se i ide kući. To je suština moderne venske hirurgije - minimalno invazivne, minimalno bolne intervencije koje se obavljaju u lokalnoj anesteziji, posle kojih je period oporavka jako kratak", objašnjava dr Jocić.
Recidivi su mogući, ali nisu tako česti, a postoji mnogo načina da se posle operacije stanje drži pod kontrolom.
"Suština je da cela procedura ne bude traumatična za pacijenta, da mu ne ostavlja negativnu emociju u sećanju, jer je to zaista prilično opterećivalo konvencionalnu hirurgiju i klasičnu operaciju vena. Pre svega sećanje na operaciju i dosta neprijatan postoperativni oporavak. Savremene metode omogućavaju pacijentima da se vrlo brzo vrate redovnim aktivnostima. Čak i oni koji rade prilično zahtevne poslove posle tri dana mogu ponovo početi da rade", kaže sagovornik našeg portala.
Da li će osoba patiti od proširenih vena najviše utiče genetski faktor. Ukoliko oboje roditelja imaju proširene vene, u 90 odsto slučajeva imaće ih i dete. Ako jedan roditelj ima ovaj problem, verovatnoća da ih ima i dete je 50 - 60 odsto.
Osim toga, uticaja ima i pol, jer se ovo stanje nešto češće javlja kod žena, ali razlika nije tolika koliko se obično misli: "Žene su prosto odgovornije prema svom zdravlju, ne odlažu toliko odlazak kod lekara, pa i to ima uticaja na statistiku. Muškarci su tu daleko nemarniji. I trudnoća može u nekim slučajevima da bude okidač koji može da dovede do ispoljavanja bolesti. Ali, genetika je presudan faktor. Ako vam kažem da sam operisao majku i tri ćerke, ako sam operisao tri generacije u jednoj porodici, onda je to dovoljno da shvatite koliko to utiče", kaže dr Jocić.
Kao i kod većine bolesti srca i krvnih sudova, dodatni faktori rizika su gojaznost, fizička neaktivnost i godine.
A pušenje, štikle, sedenje prekrštenih nogu?
"Pušenje ne utiče toliko, to je još jedan od raširenih mitova u vezi sa ovim stanjem. Štikle, prekrštene noge… to su sve gluposti, baš kao i kreme protiv proširenih vena. To je najveća besmislica. Proširene vene nisu kožna bolest, koža je zaštitni sloj organizma i onemogućava da bilo šta dospe u naš organizam. Ako nešto dospe, dospeće u površinski sloj kože, a ako i uđe u cirkulaciju, neće ući u tu duboku vensku cirkulaciju, nego će ući u sistemsku cirkulaciju i sasvim je nebitno da li je to na ruci ili na nozi namazano. Ono što te kremice rade je da lokalno ohlade i to je efekat, neprijatnost trenutno malo popusti, i taj efekat deluje dok se krema ili gel ne osuše. Ali, tako deluju i hladne obloge koje su za razliku od krema praktično besplatne."
Ipak, iako pušenje ne utiče na pojavu proširenih vena, dr Jocić podseća da je ta navika izuzetno štetna i da može da dovede do još opasnijeg stanja - duboke venske tromboze.
"Duboka venska tromboza je stanje kod kojeg se tromb stvori u dubokom venskom sistemu. Tromb u površinskom venskom sistemu može dovesti do komplikacija, ali nije toliko opasno oboljenje. Ali ako se proširi u duboke vene, onda je to problem. Može da se otkine deo tromba i da završi u plućnoj cirkulaciji i da izazove plućnu emboliju, zatim može da napravi, recimo ako je u nogama i ako je u magistralnim venama, hronične komplikacije pacijentima, to su takozvani posttrombotski sindromi, oticanje sa venskim ranama i to može da bude traumatično", upozorava dr Jocić.
Šta biste savetovali pacijentima? Šta mogu da urade da ne završe sa komplikacijama?
"U principu, nije to ništa specifično za našu populaciju, krvni sudovi nogu i arterijski i venski, ne leče se dobro. Svakako savetujem pacijentima koji imaju problem da se operišu jer nikoga još nisam video da je imao koristi od čekanja, ali jesam video pacijente koji su imali štete od odlaganja intervencije. A kad recimo pacijent ima proširene vene na jednoj nozi, mi smo na pola sata od rešenja. Ta procedura za jednu nogu traje pola sata. Pacijent se posle toga prošeta i ide kući, nosi kompresivnu čarapu desetak dana do dve nedelje, i to je cela priča oko proširenih vena. Nekad bude malo bolova, nekad ih ne bude uopšte u postoperativnom toku, a ako se i pojave, uz neki blaži analgetik prođu."
A posle operacije?
"Savetujem ono što i sam primenjujem, iako nemam proširene vene. Preventivno nošenje kompresivnih čarapa, i umerenu fizičku aktivnost i to je dovoljno. Nije komplikovano", zaključuje dr Jocić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.