KAD STE POSLEDNJI PUT MERILI NIVO ŠEĆERA U KRVI? Evo koje su zdrave vrednosti, proverite da li vam preti dijabetes!

1. Šta je dijabetes

Ali, bez obzira na to koji je tip dijabetesa u pitanju, on može dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi, i ukoliko se ne leči, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Hronična stanja uključuju dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2.

Potencijalno reverzibilna stanja su predijabetes - kod kojeg je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali ne dovoljno visok da bi se stanje klasifikovalo kao dijabetes, i gestacijski dijabetes - koji se u nekim slučajevima javlja kod žena tokom trudnoće, ali se može povući nakon porođaja.

2. Simptomi

Simptomi dijabetesa variraju u zavisnosti od toga koliko je povišen nivo šećera u krvi. U nekim slučajevima, naročito kod osoba koje imaju predijabetes ili dijabetes tipa 2, simptomi se u početku i ne moraju pojavljivati. Kod dijabetesa tipa 1, simptomi dolaze brže i znatno su ozbiljniji.

Neki od znakova i simptoma dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2 uključuju:

Pojačanu žeđ

Često mokrenje

Pojačanu glad

Neobjašnjiv i nenameran gubitak telesne težine

Prisustvo ketona u urinu (ketoni su nusprodukt razgrađivanja mišića i masti do kojeg dolazi kad organizam ne luči dovoljno insulina)

Umor

Pojačana nervoza

Zamućen vid

Sporije zarastanje rana

Česte infekcije (infekcije desni, kožne infekcije, kod žena i vaginalne infekcije)

Dijabetes tipa 1 može da se razvije u bilo kojem trenutku tokom života, mada se često javlja u detinjstvu i adolescenciji.

Dijabetes tipa 2, češći tip, takođe može da se razvije u bilo kojem životnom dobu, ali je češći kod osoba starijih od 40 godina.

Kada treba da odete kod lekara?

Ako sumnjate da imate dijabetes, ili primetite bilo koji od simptoma koji bi mogli da ukazuju da se ova bolest razvija, javite se lekaru. Što se ranije postavi dijagnoza, pre ćete dobiti odgovarajuću terapiju.

Ako vam je postavljena dijagnoza dijabetesa, neophodno je da budete pod stalnom kontrolom lekara, dok se nivo šećera u krvi ne stabilizuje terapijom koja vam je prepisana.

3. Uzroci

Da biste razumeli dijabetes, prvo morate razumeti kako se glukoza procesira u organizmu pod normalnim okolnostima.

Čemu služi insulin

Insulin je hormon koji luči pankreas, žlezda smeštena iza donjeg dela želuca u krivini dvanaestopalačnog creva, uz zadnji trbušni zid. Pankreas insulin izlučuje u krvotok. Insulin cirkuliše, omogućavajući šećeru da uđe u ćelije. Insulin snižava količinu šećera u krvi. Kako nivo šećera u krvi opada, smanjuje se lučenje insulina.

Uloga glukoze

Glukoza - šećer - je izvor energije za ćelije od kojih su sačinjeni mišići i druga tikva. Gluzkoza dolazi iz dva glavna izvora: hrane i jetre. Šećer se apsorbuje u krvotok, odakle ulazi u ćelije uz pomoć insulina. Jetra čuva i stvara glukozu. Kad je nivo glukoze nizak, recimo kad niste jeli neko vreme, jetra oslobađa zalihe glikogena, pretvarajući ih u glukozu, čime se omogućava održavanje normalnog nivoa šećera u krvi.

Uzroci dijabetesa tipa 1

Tačan uzok nastanka dijabetesa tipa 1 nije poznat. Ono što jeste poznato je, da se u tim slučajevima, imuni sistem koji se pod normalnim okolnostima bori protiv štetnih virusa i bakterija, okreće protiv ćelija pankreasa koje stvaraju insulin i napada ih, što pacijenta ostavlja ili sa minimumom ili sasvim bez insuina. Umesto da se šećer transportuje do ćelija, on se nagomilava u krvi.

Smatra se da dijabetes tipa 1 izaziva kombinacija genetske predispozicije i faktora iz spoljašnje sredine, iako nije još sasvim jasno koji su tačno faktori iz okruženja u pitanju. Telesna težina, smatra se, ne utiče na dijabetes tipa 1.

Uzroci predijabetesa i dijabetesa tipa 2

Kod predijabetesa, koji može da vodi u dijabetes tipa 2, i kod dijabetesa tipa 2, ćelije postaju otporne na dejstvo insulina, i pankreas ne može da stvori dovoljno insulina da tu otpornost prevaziđe. Umesto da se transportuje do ćelija kojima je potreban kao izvor energije, šećer se nagomilava u krvi.

Zašto se ovo tačno dešava, nije definitivno utvrđeno, ali se veruje da genetika i faktori iz okruženja utiču i na razvoj dijabetesa tipa 2.

Višak kilograma snažno je povezan sa razvojem dijabetesa tipa 2, ali važno je znati da nisu sve osobe koje imaju dijabetes tipa 2 gojazne.

Uzroci gestacijskog dijabetesa

Tokom trudnoće, placenta luči hormone koji su neophodni da bi se trudnoća održala. Ti hormoni ćelije čine otpornijim na insulin. Pod normalnum okolnostima, pankreas na to odgovara tako što pojačava lučenje insulina, da bi se ta rezistencija prevazišla, ali ponekad to nije dovoljno. Kad se to desi, do ćelija stiže suviše malo glukoze, dok se veći deo nagomilava u krvi, i kao rezultat toga javlja se gestacijski dijabetes.

4. Faktori rizika

Faktori rizika razlikuju se za pojedine tipove dijabetesa.

Faktori rizika za dijabetes tipa 1

Iako tačan uzrok nastanka dijabetesa tipa 1 nije poznat, faktori koji mogu da signaliziraju povišen rizik od razvoja ove bolesti uključuju:

Porodičnu istoriju. Pod povišenim ste rizikom ako neko od vaših roditelja, brat ili sestra imaju dijabetes tipa 1.

Faktori iz okruženja. Određene okolnosti, kakva je izloženost pojedinim virusnim bolestima, po svoj prilici imaju određenu ulogu među faktorima rizika od dijabetesa tipa 1.

Prisustvo određenih štetnih ćelija imunog sistema (autoantitela). Ponekad se članovi porodice osobe obolele od dijabetesa tipa 1 testiraju na prisustvo specifičnih autoantitela karakterističnih za ovu bolest. Ukoliko ih imate, smatra se da ste pod povišenim rizikom od dijabetesa tipa 1, ali to ne mora nužno značiti da će se bolesti i razviti.

"Geografija". Određene zemlje, kakve su recimo Finska i Švedska, imaju višu stopu dijabetesa tipa 1 u populaciji.

Faktori rizika za predijabetes i dijabetes tipa 2

Naučnici nisu sasvim sigurni zašto neke osobe sa predijabetesom na kraju obole od dijabetesa tipa 2, a neke ne. Ali, jasno je da određeni faktori povećavaju rizik, na primer:

Prekomrena telesna težina. Što više masnog tkiva imate, to su ćelije rezistentnije na insulin.

Neaktivnost. Što ste manje fizički aktivni, rizik je veći. Fizička aktivnost pomaže vam da telesnu težinu održite u zdravim granicama, koristeći glukozu kao izvor energije, što ćelije čini osetljivijim na insulin.

Porodična istorija. Ako neko od vaših roditelja, braće ili sestara ima dijabetes tipa 2, spadate u rizičnu grupu.

Godine. Rizik raste sa godinama starosti. Najverovatnije objašnjenje je da kako starimo, postajemo sve manje aktivni, gubimo mišićnu masu i gomilamo višak kilograma. Ali, dijabetes tipa 2 sve se češće javlja i kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba.

Gestacijski dijabetes. Žene koje su tokom trudnoće razvile gestacijski dijabetes, kasnije imaju povišen rizik od dijabetesa tipa 2.

Ako ste rodili bebu težu od 4 kilograma, takođe ste pod povišenim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Sindrom policističnih jajnika. Kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika, rizik od dijabetesa tipa 2 je povišen.

Povišen krvni pritisak. Krvni pritisak viši od 140/90 mmHg povezan je sa povišenim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Abnormalni nivoi holesterola i triglicerida u krvi. Ako imate nizak nivo HLD ("dobrog") holesterola, pod povišenim ste rizikom od dijabetesa tipa 2. Trigliceridi su drugi tip masnoća u krvi, i osobe koje imaju povišen nivo triglicerida su pod višim rizikom od dijabetesa tipa 2. Zbog toga je važno da redovno proveravate nivo masnoća u krvi.

Faktori rizika za gestacijski dijabetesa

Svaka trudnica može dobiti gestacijski dijabetes, ali kod nekih je taj rizik viši nego kod drugih. Faktori rizika za gestacijski dijabetes uključuju:

Godište. Trudnice starije od 25 godina su pod višim rizikom.

Porodična ili lična medicinska istorija. Pod povišenim ste rizikom od gestacijskog dijabetesa ako imate predijabetes, ili imate bliskog člana porodice (roditelje, braću ili sestre) koji ima dijabetes tipa 2. Gestacijski dijabetes tokom prethodne trudnoće. Trudnice kod kojih je u prethodnoj trudnoći ili trudnoćama dijagnostikovan gestacijski dijabetes, spadaju u rizičnu grupu i u svakoj sledećoj trudnoći. Takođe, pod povišenim ste rizikom i ako ste rodili bebu sa velikom težinom na rođenju, kao i ako ste izgubili bebu u kasnim fazama trudnoće bez očiglednog uzroka.

Gojaznost. Ako ste pre trudnoće imali višak kilograma, pod povišenim ste rizikom od razvijanja gestacijskog dijabetesa.

5. Komplikacije

Dugoročne komplikacije dijabetesa razvijaju se postepeno. Što duže imate dijabetes, i što manje kontrolišete nivo šećera u krvi, to je rizik od komplikacija viši. Tokom vremena, komplikacije do kojih može da dovede dijabetes mogu izazvati invaliditet i/ili postati opasne po život.

Moguće komplikacije uključuju:

Kardiovaskularne bolesti. Dijabetes dramatično povećava rizik od različitih kardiovaskularnih problema, uključujući koronarnu bolest praćenu bolom u grudima (angina), infarkt, moždani udar i sužavanje arterija (aterosklerozu). Ako imate dijabetes, pod povišenim ste rizikom od srčanog i moždanog udara.

Oštećenja nerava (neuropatija). Povišen nivo šećera u krvi oštećuje zidove kapilara koji hrane nerve, naročito u nogama. To može da izazove trnjenje, osećaj žarenja, bol, koji najčešće počinje u vrhovima prstiju, a zatim se širi naviše. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može se dogoditi da pacijent izgubi osećaj u udovu koji je pogođen. Oštećenja nerava povezanih sa organima za varenje mogu dovesti do problema sa mučninama, povraćanjem, dijarejom ili konstipacijom. Kod muškaraca, jedna od posledica može biti i erektilna disfunkcija.

Oštećenje bubrega (nefropatija). Bubrezi imaju milione skupina sićušnih krvnih sudova, koji filtriraju krv. Dijabetes može da ošteti ovaj delikatni sistem za filtriranje. Ozbiljnija oštećenja mogu da dovedu do otkazivanja bubrega, ili nepovratne poslednje faze oboljenja bubrega, koja može zahtevati dijalizu ili transplantaciju bubrega.

Oštećenje oka (retinopatija). Dijabetes može da ošteti i krvne sudove retine (mrežnjače), i potencijalno dovesti do slepila. Dijabetes povećava i rizik od drugih ozbiljnih stanja, kakva su katarakta i glaukom.

Problemi sa stopalima. Oštećenja nerava u stopalima i loša cirkulacija, povećavaju rizik od različitih komplikacija. Ukoliko se ne leče, posekotine ili žuljevi mogu se ozbiljno inficirati, a rane kod dijabetičara generalno lošije zarastaju. Ukoliko se razvije infekcija, amputacija zahvaćenog dela (prsta, stopala, noge) može biti neophodna.

Problemi sa kožom. Dijabetes vas čini podložnijim problemima sa kožom, uključujući bakterijske i gljivične infekcije.

Slabljenje sluha. Problemi sa sluhom češći su kod osoba koje boluju od dijabetesa.

Alchajmerova bolest. Dijabetes tipa 2 povećava rizik od demencije i Alchajmerove bolesti. Što je nestabilniji nivo šećera u krvi, to je rizik veći, iako lekari još nisu sasvim sigurni zbog čega je tako.

Depresija. Depresivni simptomi su česti kod osoba koje pate od dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2. Depresija takođe otežava držanje dijabetesa pod kontrolom.

Komplikacije gestacijskog dijabetesa

Većina žena kod kojih se otkrije gestacijski dijabetes rodiće zdravu bebu. Ali, nelečen gestacijski dijabetes može da izazove mnoge probleme i za trudnicu i za bebu.

Komplikacije koje mogu da se jave kod bebe kao rezultat gestacijskog dijabetesa uključuju:

Preterani rast. Višak glukoze prolazi kroz placentu, i podstiče bebin pankreas da luči više insulina. Ovo može dovesti do preteranog rasta bebe, a veoma krupna beba u nekim slučajevima može biti i indikacija za porođaj carskim rezom.

Nizak nivo šećera u krvi. Ponekad, bebe majki koje su imale gestacijski dijabetes neposredno nakon rođenja mogu imati nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), jer njihov pankreas luči previše insulina. Bebin nivo šećera u krvi vraća se u normalu hranjenjem ili, u nekim slučajevima, intravenoznim davanjem rastvora glukoze.

Dijabetes tipa 2 kasnije tokom života. Bebe čije su majke imale gestacijski dijabetes pod povišenim su rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kasnije tokom života.

Smrt. Nelečen gestacijski dijabetes može dovesti do smrti bebe ili pre rođenja, ili neposredno nakon rođenja.

Komplikacije kod majke koja tokom trudnoće razvije gestacijski dijabetes mogu biti:

Preeklampsija. Ovo stanje manifestuje se povišenim pritiskom, povišenim nivoom proteina u urinu i oticanjem stopala i nogu. Preeklampsija može voditi ozbiljnim, čak i po život opasnim komplikacijama i za majku i za bebu.

Gestacijski dijabetes u sledećim trudnoćama. Ako ste tokom trudnoće razvili gestacijski dijabetes, veći je rizik da vam se to desi i u narednim trudnoćama.

Takođe, povišen je i rizik od dijabetesa tipa 2 kasnije tokom života.

Komplikacije predijabetesa

Predijabetes može da se razvije u dijabetes tipa 2.

6. Prevencija

Dijabetes tipa 1 ne može se prevenirati.

Ali, za predijabetes, dijabetes tipa 2 i gestacijski dijabetes, mere prevencije su iste - zdrave životne navike:

Hranite se zdravo. Birajte namirnice koje imaju niži udeo masti i nižu kalorijsku vrednost, a bogate su vlaknima. Fokusirajte se na povrće, proizvode od integralnih žitarica i voće.

Budite fizički aktivni. Nađite načina da svakog dana u fizičkoj aktivnosti umerenog intenziteta provedete bar 30 minuta. Hodajte malo bržim tempom, vozite bicikl, plivajte. Ako nemate vremena, pokušajte bar da tri puta dnevno brzo hodate po desetak mintua.

Održavajte telesnu težinu u zdravim granicama. Kod gojaznih osoba, skidanje samo 7% telesne težine (6 kilograma, ako imate oko 90, 91) umanjuje rizik od dijabetesa. Ali, ako ste u drugom stanju, nemojte pokušavati da smršate. Umesto toga, na samom početku trudnoće posavetujte se sa lekarom oko načina ishrane i informišite se o tome koliko bi trebalo da se ugojite dok ste u drugom stanju. A onda se i pridržavajte toga što vam je rečeno.

Da biste telesnu težinu održali u zdravim granicama, fokusirajte se na trajne promene životnog stila. Birajte pažljivo šta jedete, i neka vam vežbanje pređe u naviku.

Ponekad, i lekovi su opcija, i vaš lekar možda će vam prepisati terapiju. Lekovi na bazi metformina (glukofaž, gluformin i slični) mogu da snize rizik od dijabetesa tipa 2, ali čak i ako su vam prepisani, zdrave životne navike su od presudne važnosti.

Nivo šećera u krvi trebalo bi da proveravate bar jednom godišnje.