Deca školskog uzrasta u proseku za kompjuterom i telefonom provode neverovatnih osam sati dnevno. Iako je ekran u ovom trenutku neophodan za nastavu, lekari upozoravaju da ne sme da se koristi istovremeno za druženje, igrice,društvene mreže i sve druge aktivnosti svakodnevno, jer to može da ostavi ozbiljne posledice.
“Posebno u ovom trenutku, treba da smanji vreme koje provodi u igranjukompjuterskih igrica, dopisivanju i zabavi onlajn. Ako se to ne desi, može da dođe do ozbiljnih problema u realnom životu. I pre korone imali smo takve slulajeve, ali sada je rizik drastično povećan”, kaže pedijatar dr Dejan Jonev.
Prema novim istraživanjima, deca koja provode previše vremena za ekranom umesto u aktivnostima, druženju i ragovoru sa vršnjacima, imaju višestruko veće šanse da budu nezrela, infantilna i da pate od manjka odgovornosti i motivacije.
"Istraživanja rađena u SAD i Evropi pokazuju da se zato odlikuju svojevrsnom nezrelošću, da odrastaju sporije i kao da ih to čini nezainteresovanima da kroče u svet odraslih“, navodi se u nedavno objavljenim studijama.
Nije retkost da imaju probleme sa depresijom, da su nesigurni u komunikaciji sa ljudima i da teško kontrolišu svoje emocije.
"Jednostavno, ako većinu svog perioda razvoja provedu sa četvorougaonim ekranom, neće biti obučena za realan život i imaće problem da se snađu u njemu“,kaže za MONDO pedijatar dr Divna Radovanović.
Uz sve to, efekti po fizičko zdravlje su višestruki i gotovo da nema dela tela koji ne strada ako se u periodu rasta i razvoja sati provode sa savijenom kičmom, u istom položaju, gledajući sa velike blizine u „svetleća slova“.
"Problemi kao što su kratkovidost, gojaznost, deformiteti kičme, nedovoljna razvijenost, manjak vitamina D, nedostatak motorike i gomila drugih poremećaja, direktno su povezani sa preteranom upotrebom ekrana tokom niza godina“, kaže dr Radovanović.
Istraživanja su pokazala da njihova upotreba kod mališana mlađih od tri godine dovodi do poremećaja u govoru.
"U kasnijem uzrastu i do sindroma poremećaja pažnje, teškoća sa vezivanjem, autizma, bipolarnog poremećaja i drugih problema u ponašanju“, navodi se u svetskim istraživanjima.
Kako ovaj problem ne bi još više napredovao, važno je napraviti granicu i podvući crtu kada je telefon neophodan, a kada je umesto toga bolje da dete ima druge aktivnosti.
„To se naročito odnosi na fizičko kretanje i druženje sa vršnjacima, kako bi se omogućio pravilan razvoj kako telesni, tako i mentalni i emotivni“, kaže dr Jonev.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.