Kako da prepoznate simptome čira, šta je i kako se leči peptično ulkusna bolest, zašto ne bi trebalo da izbegavate gastroskopiju i da li su "opasniji" lekovi bez recepta ili soda bikarbona, raspitali smo se na pravom mestu.
Čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, odnosno peptična ulkusna bolest nije retka. Procenjuje se da u ovom trenutku pogađa oko četiri odsto svetske populacije, a "šansa" da u nekom trenutku tokom života nastanu ova oboljenja je oko 10 odsto.
O najčešćim uzrocima i simptomima čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, najpouzdanijim načinima postavljanja dijagnoze, savremenim metodama lečenja i faktorima rizika, razgovarali smo sa dr Aleksandrom P. Simićem, specijalistom digestivne hirurgije, načelnikom odeljenja na Klinici za digestivnu hirurgiju - Prva hirurška Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i redovnim profesorom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
"Kada govorimo o problematici čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, pravilan naziv koji bi trebalo da se odomaći je peptična ulkusna bolest. Peptična ulkusna bolest je pojam koji se odnosi na nastanak ulkusa (grizlica ili čireva) na želucu i početnom delu dvanaestopalačnog creva, značajno ređe na tankom crevu i jednjaku, i predstavlja jedno od najčešćih oboljenja digestivnog trakta.
Čir znači da postoji defekt na sluzokoži koji se širi kroz celu njenu debljinu i ulazi u podsluzokožno tkivo. Ako je oštećenje površnije, onda to nazivamo erozijama, ali ako probije membranu koja se nalazi ispod sluzokože, onda je u pitanju čir", kaže prof. dr Simić za MONDO.
Čir na želucu i čir na dvanaestopalačnom crevu su skoro potpuno različita oboljenja, jer im je uzrok nastanka drugačiji.
"Kod zdrave osobe, dnevno se u želucu izluči oko 1.500 mililitara hlorovodonične kiseline. Kad je u pitanju čir na želucu, ne radi se o povećanom lučenju želudačne kiseline, već je u pitanju slabija otpornost sluzokože, koja na normalnu količinu kiseline ima slabije odbrambene mogućnosti. S druge strane, kod čira na dvanaestopalačnom crevu količina kiseline koja se stvara u želucu je povećana, odnosno, povećana je količina kiseline iz želuca koja dospeva u dvanaestopalačno crevo u jedinici vremena", objašnjava prof. Simić.
Najčešće se javlja čir na početnom delu dvanaestopalačnog creva, sledi čir na maloj krivini želuca, na spoju donje i srednje trećine, a treći po učestalosti je tzv. kombinovani oblik kada se javlja istovremeno čir na želucu i na dvanaestopalačnom crevu.
Da li se simptomi razlikuju? I da li uopšte moraju da se jave, ili se dešava da ljudi imaju čir a da to i ne znaju?
"U principu, simptomi su bol u predelu između rebara, u srednjem delu u projekciji želuca, zatim bol ispod desnog i ređe levog rebarnog luka, osećaj mučnine, nagon za povraćanjem i gubitak apetita. Ovi simptomi nisu preterano specifični, jer i neka druga oboljenja kakva su na primer kamen u žučnoj kesi, gastritis ili loše varenje, dispepsija, mogu dati slične simptome. Povremeno se događa i da postoje potpuno asimptomatski ulkusi koji se inicijalno manifestuju krvarenjem.
Nažalost, i ozbiljnija oboljenja pre svega karcinom želuca i karcinom pankreasa, ali i još neka maligna oboljenja digestivnog sistema, mogu dati slične simptome", kaže dr Simić.
"Ono što razlikuje simptomatologiju, uslovno rečeno, je to što ako imate čir na želucu, unosom hrane bol između rebara ili ispod desnog rebarnog luka se javlja ili pojačava pola sata do oko 40 minuta nakon obroka. S druge strane, kod čira na dvanaestopalačnom crevu, bol nakon jela umine, a tri do četiri sata nakon obroka se ponovo javlja, posebno u noćnim satima."
Šta je uzrok?
"Najčešći razlog za nastanak peptične ulkusne bolesti leži u postojanju infekcije bakterijom Helikobakter pilori. Danas se smatra da u svetskoj populaciji incidenca iznosi oko 50 posto. Drugim rečima, svaki drugi građanin Srbije ima ovu infekciju. Da li će se to klinički manifestovati i kasnije uznapredovati do pojave čira ili nekih težih oboljenja, to je drugo pitanje.
Drugi razlog koji je veoma prisutan, naročito u starijoj populaciji, jeste korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova, šire poznatih kao aspirin, ibuprofen ili diklofenak. Nažalost, tu vrstu lekova veći broj naših starijih sugrađana mora da koristi, pretežno zbog osteo-muskularnih, odnosno kardioloških oboljenja, kao kontinuiranu terapiju. Lekovi iz ove grupe, ako se problemi ne prepoznaju na vreme, mogu izazvati ulceracije, čireve na želucu i ozbiljne komplikacije, pre svega u vidu teškog oblika krvarenja", kaže dr Simić.
Na sreću, ovo može da se spreči relativno jednostavno. Kada se u terapiji određenih kardioloških ili ortopedskih bolesti ili stanja uzimaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, preporučuje se uzimanje lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe, koji utiču na smanjenje lučenja hlorovodonične kiseline, i na taj način sprečavaju nastanak peptične ulkusne bolesti, objašnjava sagovornik našeg portala.
A stres, ishrana, pušenje, kafa?
"Stres kod osoba koje su konstantno izložene izrazitim stresnim stanjima svakako utiče. Pre svega je u pitanju delovanje živca vagusa koji inerviše želudac, koji, ako je nadražen, značajno pojačava lučenje hlorovodonične kiseline.
Posebnu vrstu peptične ulkusne bolesti predstavljaju takozvani stres-ulkusi koji se razvijaju kod bolesnika koji su pretrpeli teške povrede glave i centralnog nervnog sistema, kao i kod onih sa velikim i dubokim opekotinama.
Dokazano je da i genetska predispozicija, pušenje i alkohol značajno povećavaju rizik, u nešto manjoj meri i uzimanje kofeina, ali interesantno je da nije dokazano da tip ishrane ima nekog uticaja, mada ljuta i začinjena hrana mogu incirati nastanak ulceracija.
Dakle, postojanje genetske predispozicije za nastanak peptične ulkusne bolesti, ali sa druge strane i mirna svest značajno utiču na to da li će se bolest razviti."
Drugim rečima, ako nemate genetsku sklonost, ne nervirate se mnogo, nemate Helikobakter i ne uzimate nesteroidne antinflamatorne lekove, možete, uslovno rečeno, biti mirni. Šansa da dobijete čir u ovakvim slučajevima nije mnogo velika.
Peptična ulkusna bolest najčešće se javlja kod osoba srednje i starije životne dobi, posle 50. godine, što zbog nelečene infekcije želuca, što zbog korišćenja nesteroidnih antiinflamatornih lekova, ali se dešava da se ovaj problem javi i kod mlađih ljudi.
"Kod mlađih osoba se takođe može javiti peptična ulkusna bolest, ali u tim slučajevima dominantan problem predstavlja pojačano lučenje hlorovodonične kiseline tokom 24 sata. Na sreću, kod mlađih osoba ovo stanje se u najvećem broju slučajeva rešava bez komplikacija."
Generalno, kad se dijagnoza postavi na vreme, simptomi peptične ulkusne bolesti rešavaju se pravilnom terapijom relativno lako.
Kako se postavlja dijagnoza?
"Jedini adekvatan način da se sagleda da li pacijent ima čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu je da se načini gornja fleksibilna ezofagogastroduodenoksopija, odnosno gastroskopski pregled. Radiografija, odnosno rendgensko snimanje sa barijumom, ima vrlo nisku specifičnosti i senzitivnost, svega oko 30 posto i to u težim oblicima, tako da ona nije dobra alternativa.
Prema gastroskopiji postoji izvesna odbojnost jer ljudi shvataju da to nije preterano prijatno.
Ipak, ta vrsta intervencije može se uraditi u lokalnoj anesteziji, kada se anestetik nanosi u ždrelo neposredno pre pregleda, da bi se smanjio nadražaj u grlu pri uvođenju aparata, ili u kratkotrajnoj sedaciji, gde je pacijent uspavan i ne oseća ništa.
Ali bez obzira na 'neprijatnost', kad ljudi stariji od 40 godina osećaju simptome o kojima smo govorili, naročito ako se istovremeno javljaju i osećaj 'vraćanja' hrane, gorušica, nadutost, a ponekad i neprijatan zadah, trebalo bi obavezno da urade gastroskopiju.
Pored toga što se tokom pregleda vidi da li postoji problem ili ne, mogu da se uzmu i uzorci, biopsije za patohistološku obradu, čije će analize onda potvrditi ili isključiti postojanje Helikobakter pilori infekcije, ali i nekog tipa gastritisa koji u perspektivi može dovesti do nastanka čira."
Ovde je važno napomenuti da je detekcija Helikobakter pilori moguća na tri načina. Jedan je gore pomenuto uzimanje biopsija tokom gastroskopije, drugi je izdisajni test koji je vrlo senzitivan, oko 92 odsto, i treći je takozvani antigen iz stolice.
U Srbiji je vrlo često kontrolisanje H. pilori preko krvi, takozvanim serološkim testovima, ali je njihova senzitivnost jako niska, svega oko 30 odsto, i ta vrsta dijagnostike jednostavno nije dovoljno precizna.
Dakle, ako se radi gastroskopija, proveri se da li postoji čir, lekar pogleda sluzokožu, da li ima nekih sumnji, što je najvažnije, na malignitet, i ako se to sve isključi, onda se uzimaju biopsije sa specifičnih regija na želucu, koji se zatim šalju na histopatološku analizu, i na osnovu rezultata se određuje odgovarajuća terapija.
Kad sve to imate u vidu, morate priznati da je činjenica da je pregled neprijatan zapravo potpuno beznačajna. Kratkotrajna neprijatnost doneće vam psihički mir - svest o tome da ste sprečili nastajanje bilo kakvih komplikacija ili težih oboljenja.
"Hitno se javite lekaru ako..."
"Tokom života oko osam odsto stanovništva koje ima čir će razviti određeni vid komplikacija. Tu su dominantne četiri grupe. Prva i najčešća je krvarenje koje se javlja kod dvadesetak odsto obolelih od peptične ulkusne bolesti starijih od 50 godina. Ukoliko dođe do oštećenja krvnog suda želuca ili dvanaestopalačnog creva može doći do pojave ozbiljnog i životno ugrožavajućeg krvarenja. Pojava kravarenja iz ulkusa uzrokovanih nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, je veoma ozbiljan klinički problem, a smrtnost iznosi oko 10%. Ključ lečenja ove grupe bolesnika je pravovremena dijagnostika.
Druga komplikacija je perforacija, kada čir probije sve slojeve zida želuca ili dvanaestopalačnog creva i probije u trbušnu duplju, pri čemu nastane težak oblik peritonitisa, zapaljenja trbušne maramice, što je stanje koje zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Kod perforacija, smrtnost u svetskim okvirima je jako visoka, oko 10 odsto.
Treća je takozvana stenoza, odnosno suženje koje se javlja kad čir na dvanaestopalačnom crevu ili završnom delu želuca poraste toliko da suzi odvod iz želuca. Takvi pacijenti imaće izražen bol, nadutost i izuzetno često povraćanje.
Osim toga, ali dosta retko, može doći i do penetracije, kada se čir na želucu širi direktno u gušteraču, odnosno debelo crevo", kaže prof. Simić.
Svaka od ovih komplikacija zahteva određeni vid endoskopske ili hirurške intervencije. Konkretno, krvarenje u nekim slučajevima može da se zaustavi veoma specifičnim endoskopskim tehnikama, dok je kod perforacija, stenoza i penetracija, neophodna hirurška intervencija.
Hirurške interevncije koje se danas rade laparoskopskim, minimalno invazivnim putem, podrazumevaju resekciju želuca i rekonstrukciju sa tankim crevom uz presecanje živca vagusa, i nekada mogu biti tehnički veoma zahtevne.
Kako se to krvarenje manifestuje?
"Ako je nastalo krvarenje iz ulkusa, dominantna su dva simptoma: jedan je postojanje crne, katranaste stolice, a drugi je povraćanje tamnije ili svetlije krvi. Kod ovakvih bolesnika prisutna je i opšta slabost, malaksalost jer čovek aktivno krvari, tahikardija (ubrzan puls) i hipotenzija (pad pritiska), a pacijenti su u velikom broju slučajeva orošeni znojem, bledi, i naravno, laboratorijske analize pokazuju jako niske vrednosti eritrocita i hemoglobina.
Krvarenje varira od blažih, površnih, do ozbiljnih, teških krvarenja, i tada je neophodno sprovesti hitnu dijagnostiku i lečenje. Kada prokrvari čir koji se nalazi na zadnjem zidu početnog dela dvanaestopalačnog creva, dešava se da dođe do masivnog krvarenja, jer se tu nalaze krvni sudovi koji su dosta veliki i pod jakim pritiskom, i to uglavnom zahteva hitnu intervenciju", objašnjava sagovornik našeg portala.
Kako se leči peptična ulkusna bolest?
"Inicijalno, kad imate pacijenta sa 'klasičnom' kliničkom slikom, kojem je urađena gastroskopija i analiza na Helikobakter, onda se u zavisnosti od rezultata sprovodi odgovarajuća terapija. Medikamentozna terapija peptične ulkusne bolesti je danas vrlo efikasna. Lekovi iz grupe inhibitora protonske pumpe doziraju se na specifičan način, i oni u visokom procentu smanjuju lučenje hlorovodonične kiseline.
Ako se utvrdi postojanje infekcije Helikobakter pilori, onda se uvodi antibiotska terapija. Jako je važno da se ova infekcija izleči, jer je Helikobakter pilori po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji svrstan u karcinogene prve grupe, što znači da osobe sa Helikobakterom imaju značajno viši rizik od nastanka karcinoma želuca.
Terapija dakle, ide u dva pravca, s jedne strane smanjuje se lučenje hlorovodonične kiseline, a sa druge se postiže eradikacija H. pilori, terapijom koja u najvećem broju slučajeva traje 14 dana. Ipak, u proseku svaki peti pacijent neće odreagovati dobro na inicijalno antibiotsko lečenje, i biće potrebno da se terapija ponovi", objašnjava prof. Simić.
Koji su izgledi da se spreči ponovno javljanje čira?
"Ako se isključi uzrok, recimo Helikobakter, i vi se izlečite, šanse za recidiv su značajno manje.Takođe, ako se ispostavi da je uzrok pojave čira preterano uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova, i vi uvedete inhibitore protonske pumpe, rizik od ponovnog javljanja je takođe niži.
Ali, postoji jedan procenat pacijenata, koji nije veliki, između 5 i 10 odsto, koji preterano luče hlorovodoničnu kiselinu i na osnovu toga moraju da prilagode i ishranu i način života. Oni moraju redovno da kontrolišu svoje stanje, kao i da po preporuci lekara, kada je potrebno, povremeno uzimaju određene lekove koji pomažu da se to stanje drži pod kontrolom", kaže prof. Simić.
Ipak, iako su izgledi za izlečenje peptične ulkusne bolesti prilično dobri, važno je da znate jedno: najteža komplikacija koja može da se javi je karcinom želuca.
Zato bi kad zađete u "određene godine" trebalo da odlazite na preventivne preglede, čak i ako nemate simptome, i pored činjenice što su ti pregledi relativno neprijatni poput gastroskopije.
"Postoji ne tako mali procenat karcinoma koji se klinički manfestuju kao čirevi. Načini se gastroskopija i vidi se ulkus, čir na želucu, jer su na dvanaestopalačnom crevu karcinomi ekstremno retki, a vi ga tretirate kao čir. I to su dosta česte greške lekara.
Svaki čir na želucu mora da se bioptira. Ne da se uzme uzorak za helikobakteriju, ili uzorak sluzokože želuca, već mora da se uzme uzorak tog konkretnog defekta na sluzokoži kako bi se načinila detaljna histopatološka analiza. Tek kad ste dokazali da ulkus na želucu nije karcinom, onda ćete lako da ga rešavate. Ali, dosta često se bopsije ne rade, previde se, i pošto se pacijenti kad dobiju terapiju subjektivno dobro osećaju jer su simptomi nestali, sledeći put kad dođu na kontrolu već govorimo o odmakloj bolesti.
Prevencija je ključ, to je suština. Svakoj osobi posle 40. ili 45. godine mora se raditi u određenim intervalima gastroskopija, bez obzira na to da li simptomi postoje ili ne. I to naravno važi i za kolonoskopiju, kao sastavni deo brige o zdravlju digestivnog trakta. Samo tako možete da sprečite potencijalno vrlo ozbiljne probleme na vreme", zaključuje prof. Simić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.