Nedavno je objavljeno da se prva dokazana smrt od korona virusa u Evropi dogodila u Srbiji, 5. februara 2020. godine, mesec dana pre prvog otkrivenog slučaja u našoj zemlji
Istraživački rad 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu, koji su otkrili da se prva dokazana smrt od korona virusa u Evropi dogodila u Srbiji, 5. februara 2020. godine, mesec dana pre prvog otkrivenog slučaja u našoj zemlji, ima potencijal da ponovo ispiše istoriju kovid pandemije i odgovori na brojna pitanja i misterije u vezi sa kovidom.
Čak i otkriće zasad prve žrtve korone u Evropi, 56-godišnjeg građanina naše zemlje koji je preminuo 5. februara, svega 5 dana od pojave prvih simptoma, proizvodi više pitanja nego odgovora.
Gde se zarazio "nulti pacijent"?
Ko mu je preneo virus?
Kada je kovid uopšte došao iz Kine do Srbije i Evrope? Kako?
Gde mu je bila tačka proboja?
"Nulti pacijent" je epidemiološki nejasan
Srpski naučnici priznaju da i slučaj nultog pacijenta i dalje zbunjuje.
"Kada se radi obdukcija, nikada se ne kontaktira porodica da daje dodatne informacije. Ipak, ovog puta smo naknadno kontaktirali suprugu preminulog i ona nam je rekla da on nije bio u kontaktu s nekim ko je došao iz inostranstva u tom trenutku, tako da je on epidemiološki nejasan", rekao je profesor dr Oliver Stojković sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, jedan od naučnika koji učestvuju u ovom istraživanju.
Dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, potvrdio je da je reč o čoveku koji nije imao mnogo kontakata i da je slučaj komplikovan zbog protoka vremena - više od godine je prošlo od kada je "nulti pacijent" prijavio da oseća prve simptome.
"Kontakte sa ove vremenske distance je gotovo nemoguće pratiti, a posebno u ovom potvrđenom slučaju", rekao je dr Kon.
Šta znamo o nultom pacijentu?
Radilo se o 56-godišnjem muškarcu, očigledno slabog imovinskog stanja. Epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović ga je opisao kao "(bukvalno) sirotana", a dr Kon kao stariju osobu koja je bila beskućnik.
Prve simptome je imao još 1. februara 2020. Veoma visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Ujutru 5. februara je primljen u bolničku ustanovu, gde su lekari konstatovali sve ove simptome i dodatnim rentgenskim snimkom utvrdili obostranu upalu pluća i akutni respiratorni sindrom.
"Bolest je bila uzela toliko maha da ništa nije moglo da se učini, i nastupila je smrt", kaže profesor dr Slobodan Savić sa Instituta za sudsku medicinu i profesor Medicinskog fakulteta, koji je takođe učestvovao u istraživanju.
Lekarima je ceo slučaj bio neobičan i sumnjiv zbog galopirajućeg toka i brze smrti, pa je dva dana kasnije telo 56-godišnjeg muškarca dospelo na Institut za sudsku medicinu radi obdukcije. Obdukcijom je utvrđeno da je smrt nastupila prirodnim putem, ali lekari nisu mogli ni da pretpostave šta je bio uzročnik. U to vreme se nije još naširoko pričalo o korona virusu iz Kine, prvi "zvanični" pacijent će biti otkriven tek mesec kasnije, 6. marta.
Istraživački tim srpskih naučnika
Već krajem januara i početkom februara 2020. su u bolnicama u Srbiji primećeni pojedinačni slučajevi čudnih upala pluća s krajnje neobičnom kliničkom slikom. Ipak, reči korona virus i kovid se nisu često izgovarale sve do eksplozije kovida-19 u Evropi i otkrića prvog zvaničnog slučaja u Srbiji, 6. marta.
"Već 11. marta mi smo imali medicinski skup na kojem se prvi put počelo razmišljati o tome da postoje slučajevi smrti uzrokovanih korona virusom koje su se u Srbiji dogodile pre nego što je prvi slučaj virusa potvrđen u našoj zemlji. Kad sam pročitao više o korona virusu, ja sam s kolegama razgovarao i rekao da mi je jako sumnjiv stari slučaj na kovid, ali nismo mogli da to potvrdimo", ispričao je profesor dr Savić.
Kada je 7. februara rađena obdukcija tela pomenutog 56-godišnjeg muškarca, uzeta su tri uzorka: krv, mokraća i tečnost staklastog tela iz očne jabučice, koji se čuvaju do godinu dana, a nekad i duže.
Kada su srpski naučnici posumnjali da je za stari slučaj galopirajuće obostrane upale pluća odgovoran kovid, došli su na ideju da pokušaju da iz sačuvanog uzorka tečnosti staklastog tela iz očne jabučice izoluju virus.
Srpski naučnici pomeraju granice
"Već krajem aprila, ili u maju, mi smo uradili PCR prajmere koji su pokazali da je u pitanju korona virus kod čoveka kod kog je rađena obdukcija 7. februara. Mi smo rad napisali vrlo brzo i već u junu-julu počeli da ga šaljemo svim priznatim svetskim časopisima. Ipak, on nije objavljen jer niko ranije nije objavio da se virus može nalaziti u tečnosti staklastog tela. Raniji radovi nisu to dokazivali", kaže profesor dr Oliver Stojković sa Medicinskog fakulteta.
Ipak, krajem septembra su se pojavila dva nova rada koja su pokazala da je virus, ipak, u oko 16 do 20 odsto slučajeva prisutan u staklastom telu. Strani recenzenti su napokon uvažili pružene dokaze srpskih naučnika i članak o tom slučaju je 19. januara objavljen u časopisu "Frontiers in Medicine".
"U samom naslovu rada se ističe da je reč o prvoj dokumentovanoj smrti povezanoj sa bolešću kovid-19 u Evropi. Time je za 10 dana unapred pomerena prethodna predstava o prvoj evropskoj žrtvi novog virusa korona (15. februara u Francuskoj)", kaže dr Radovanović.
Tim srpskih naučnika planira da nastavi ovo važno istraživanje tokom 2021. godine.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Mondo/Blic