Topliji prolećni dani su pred nama, ali to za mnoge znači i prolećni umor. Naš poznati travar Momčilo Antonijević za TV Prva je govorio o biljkama koje popravljaju raspoloženje, jačaju imunitet, ali i o najvećim greškama koje ljudi prave.
"Ima taj prolećni i jesenji umor, i to je zapravo pojava koja se javlja u ovim prelaznim mesecima. Može to da ima neko naučno objašnjenje – mnogo manje smo izloženi sunčevim zracima, manje smo na otvorenom, napolju, to može da se odrazi na naše raspoloženje. Nedostatak D vitamina ima velike veze sa našim raspoloženjem. Za takve slučajeve idealna je biljka kantarion jer ona povećava osetljivost kože na sunčevu svetlost i zbog toga se, recimo, ne savetuje da se kantarion koristi u letnjim mesecima. Kada se kantarion koristi oralno, kada se pije čaj od kantariona, onda je dejstvo povećanja osetljivosti kože na sunčevu svetlost mnogo veća. On ima te inhibitore koji su antidepresivi i zbog toga kantarion nije dobro mešati sa klasičnim antidepresivima. On inače stupa u interakciju i sa drugim lekovima, tako da treba se pridržavati doze koju vam propiše neko stručan".
Naše bake su često koristile kantarionovo ulje za opekotine, recimo, i bile su potpuno u pravu.
"Kantarionovo ulje se koristi za spoljašnju i unutrašnju upotrebu. Spolja ga koristimo protiv rana, posekotina, opekotina... Neće se ništa desiti ako ga namažete leti, pa se sunčate, ali to prosto nije dobro. Ono se obično pravi od maslinovog ulja koje ima neki mali čak i zaštitni faktor, ali kantarion nije dobra stvar kada idete na sunčanje. Njime možete da se namažete ako izgorite, uveče, kada dođete kući. Za unutrašnju upotrebu, on je odličan lek za želudac, pomaže svim ljudima koji se muče uz helikobakteriju, tako da jedna vrlo korisna biljka sa raznolikim dejstvom".
Kada je reč o jačanju imuniteta, Antonijević ima drugi savet.
"Biljka koja poboljšava imunitet, a deluje i na raspoloženje je matičnjak. Vrlo je lepog i prijatnog mirisa i ukusa, hoće vrlo rado da ga piju i deca, a dokazano je da ima blagotvorne efekte na odbrambene sposobnosti našeg organizma, deluje antivirusno i dokazano je njegovo antivirusno dejstvo kod herpesa, deluje protiv gripa, tako da posebno u kombinaciji sa nekim drugim biljkama sa sličnim dejstvom, kao što je recimo majčina dušica, vranilova trava poznatija kao divlji origano, kao što je zova, on ima vrlo blagotvorno dejstvo na imunitet".
Poznati travar otkrio je i koju grešku najčešće pravimo kada spremamo čajeve, time umanjujući dejstvo lekovitih biljaka.
"Ljudi često greše i kuvaju biljke, što je vrlo često pogrešno. Sve te biljke koje imaju prijatan miris, odnosno većina njih - kamilica, matičnja, majčina dušica, nana... one se ne kuvaju, već se prelivaju ključalom vodom. One imaju ta etarska ulja koja vetre već na 75-76 stepeni i vi kada kuvate tu biljnu sirovinu sve zapravo odlazi u vazduh i gubi se dejstvo tih etarskih ulja, koja vrlo često deluju izuzetno antiseptično".
To nije jedina greška koju pravimo.
"Sledeća stvar gde ljudi greše je da ne ostave taj čaj dovoljno dugo da stoji. Dakle, kada uzmete dovoljnu količinu, za odrasle je to uglavnom jedna supena kašika suve biljke, prelijete je šoljom ključale vode, promešate, poklopite, treba to da ostavite minimum 15-20 minuta. Ukoliko su to biljke sa taninima, potrebno je pola sata, kao što je recimo hrastova kora. Ima izuzetaka i od tog pravila, neke biljke kao što je prečica, moraju da stoje samo pet minuta, ne duže".
Antonijević ističe i da je šteta što nedovoljno koristimo lekovite biljke, a pomenuo je i nekoliko njih, kojima je sada vreme za branje.
"Maslačak je jedna od njih, listovi koji se beru upravo sada, u rano proleće, kreću i zelje i sremuš. Sremuš se zove i medveđi luk jer postoji legenda da kada se medved probudi posle zimskog sna prvo traži sremuš, ne bi li probudio svoj organizam i očistio od toksina koji su nagomilani u zimskim mesecima. Maslačak ima slično dejstvo, ima jako puno manitova u sebi njegov list, preproučuje se ljudima koji su preživeli srčani udar, moždani udar, vrlo je koristan za njih, ali i za sve nas".
Teško je jednom vrsnom travaru da izdvoji jednu najzdraviju biljku, ali...
"Ima dosta lekovitih biljaka, ali ako treba da se vratite samo sa jednom – neka to bude kopriva. Za lečenje se koristi čitava biljka, i list i koren, deluju nešto drugačije. List se prvenstveno preporučuje ljudima koji imaju problem sa anemijom odnosno sa malokrvnošću, a koren se preporučuje ljudima koji imaju upalu prostate, mokraćne bešike, podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma".
Pogledajte i za šta je sve dobar kakao:
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.