Više od polovine ljudi starijih od 50 godina tokom života oboli od nekog tumora kože. Epitelni maligni tumori kože najčešće su maligne bolesti i imaju ponovljniju prognozu za oporavak, nasuprot melanomu, raku visokog malignog potencijala. Učestalost ovih tumora zavisi od genetskih predispozicija, tako su ljudi svetlijeg tena, koji imaju plave ili zelene oči i lako izgore na Suncu, podložniji ovoj bolesti. Među faktorima rizika su i istorija raka u porodici, delovanje spoljnih faktora kao što su odlazak u solarijum, izloženost rendgenskom zračenju ili hemikalijama kao što su arsen, čađ, azbest, katran ali i primena imunosupresivne terapije.
Prof. dr Milovan Dimitrijević, zamenik direktora Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju KCS, kaže da ovi tumori mogu nastati i na mestu gde već postoji neka hronična bolest, kao što je aktinična keratoza, kornu kutaneum, degenerativna atrofija ili ožiljak od opekotine.
"Na osnovu porekla izdvajaju se dva najčešća oblika epitelnih malignih tumora kože, bazocelularni i planocelularni. Rak kože češći je kod muškaraca i najviše se otkriva na području lica, vrata i glave. Uprkos povećanju znanja u oblasti uzroka, broj pojava raste u celom svetu. Tome doprinosi starenje populacije, ali i povećana upotreba solarijuma, aerozagađenje i smanjenje ozonskog omotača", rekao je on.
Prema procenama SZO, u Srbiji u strukturi svih obolelih od raka, 3,5 odsto pripada nemelanomskim tumorima kože. U ranoj fazi, bolest je praktično bez simptoma, osoba ima ranicu koja ne zarasta, svrab, nelagodu, bol, krvarenje ili krastu koja ne otpada. U zavisnosti od regije lica, ova bolest može da dovede do značajnih funkcionalnih ili kozmetskih defekata. Bazocelularni karcinom ima sporiju evoluciju za razliku od planocelularnog koji može da metastazira u okolne limfne čvorove.
"Definitivna dijagnoza postavlja se biopsijom, kukoliko je lezija mala odstranjuje se u celosti s delom zdrave kože i potkože. Premaligne lezije treba lečiti pre nego što se razvije potpuna klinička forma. Cilj lečenja je onkološki radikalno uklanjanje, rekonstrukcija funkcije zahvaćene regije, strukture i optimalan estetski rezultat", rekao je prof. dr Dimitrijević.
Važni su redovni samopregledi kože, ističe on, za sve ali naročito za osobe iz rizičnih grupa. Pacijentima se savetuje da izbegavaju UV zračenje i ograniče boravak napolju. Trebalo bi da nose odgovarajuću odeću i šešire za zaštitu od Sunca, kao i da primenjuju kreme sa zaštitnim faktorom od minimum 15 SPF. Primena kozmetičkih sredstava za tamnjenje kože se takođe ne preporučuje jer povećava rizik od nastanka bolesti za dva i po puta.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(MONDO/Politika)