Heliko bakterija veoma je česta – njom je inficirano više od 50 odsto svetske populacije, a može da izazove čir, pa čak i karcinom. Koji simptomi treba da budu znak da je vreme za odlazak kod lekara, za RTS Ordinaciju je ispričao gastroenterolog i onkolog dr Dino Tarabar.
"Pola svetske populacije, čak i više, inficirano je bakterijom helikobakter pilori jer helikobakter živi samo u ljudima. Mi smo jedini prirodni rezervat te bakterije. Nalazi se svugde oko nas, na stolu, u hrani, ima je svugde i preko 50 do 70 odsto svetske populacije je inficirano. Ogroman deo tih ljudi nema nikakve simptome, infekcija počinje još u dečjem dobu i one žive u našem organizmu. Dok ne počnu simptomi, većina i ne zna da ima helikobakter. Problemi počinju mučninom, gađenjem, nadimanjem, kiselinom, ponekad dijarejom, bolovima u želucu, brzom zasićenošću, ali to su vrlo nespecifični simptomi, takvi su na primer i kod nervoznih creva i nekih drugih stvari".
Nije svaka mučnina ili osećaj kiseline u želucu znak da je reč o helikobakteriji. Kada na to treba posumnjati?
"Simptomi znaju da traju dugo, i mesecima i čim to nešto tako dugo traje i muči vas čim pojedete nešto, to je dobar razlog da odete kod lekara jer je testiranje vrlo jednostavno".
Dr Dino Tarabar objasnio i koje to naše loše navike dovode do toga da se tegobe jave, ali i do kojih komplikacija dovodi helikobakterija.
"Pušenje, preterana količina lekova, neadekvatna ishrana, šta mi radimo ujutro? Ljudi se probude ujutru, ne znaju ni gde je WC, ali već idu sa džezvom da skuvaju kafu, na prazan stomak. A zaboravljamo da je celu noć fiziološki najveće lučenje kiseline, a kiselina je ta koja će da ošteti sluznicu i otvori put helikobakteriji. Pa zaboga, a kako ćete kafu bez cigare? A bila bi dobra i dedina rakijica, a da li ste se setili pre toga da doručkujete? Ne! I tako vi godinama oštećujete taj zaštitni sloj, istanjujete ga i dođete do ćelije koji helikobakter vrlo lako može da napadne i napravi sve ono što može, a gastritis je najblaža stvar. Godinama to prelazi u atrofični gastritis, pa onda se menja sluznica preko metaplazije u displaziju, pa nastane karcinom. Od ovih 50-60 odsto svetske populacije koliko je inficirano helikobakterom, jedan do tri odsto ljudi dobija karcinom želuca. Svake godine umire milion ljudi od karcinoma želuca, drugo imate i limfom. Imate banalni gastritis, 10-12 odsto ljudi će dobiti čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu, 1-3 odsto karcinom, nešto manji broj limfom, tako da mnogi mogu da izgube glavu što ne leče helikobakter".
Gastroenterolog je podvukao da "svi koji imaju tegobe koje traju duže od mesec dana, sa mučninom posle jela, bolom, povraćanjem, kiselinom, treba da se testiraju".
Testiranje na helikobakterijom radi se izdisajnim testom, testiranjem stolice ili krvi.
"Prva dva se koriste jer imaju visoku senzitivnost, vrlo se prosto izvode, dok test iz krvi nije toliko adekvatan, jeste možda da se otkrije akutna infekcija, ali za kasnije praćenje, što je nama bitno, nije dobar zato što dugo antitela ostaju u krvi i to su lažno pozitivna".
Lečenje je dosta efikasno, ali doktor upozorava i da ima onih koji neće biti izlečeni.
"Efikasnost lečenja je 70-80 odsto, što znači da sedam od deset će biti izlečeno, ali dvoje-troje neće i ako te ljude propustite, oni mogu biti potencijalni kandidati da dobiju ili limfom ili čir. Jer danas od čira, ako ljudi uzmu aspirin koji i ne smatraju lekom, brufen, voltaren, mogu da naprave tako ozbiljnu krvareću ulceraciju u dvanaestopalačnom crevu, koja može biti životno ugrožavajuća, pa više ljudi umire od toga nego od limfoma ili side. Apsolutno treba voditi računa jer to uopšte nije retko, a sve te ulceracije pravi helikobakter".
Dr Tarabar kaže da je čir u 99 odsto slučajeva izazvan heliko bakterijom, a naveo je i pet situacija kada obavezno treba uraditi gastroskopiju, odnosno snimanje želuca pomoću sonde.
"Postoji pet alarmnih simptoma kada to treba raditi kod mlađih od 45 godina: kad povraćate krv, imate krv u stolici, ne možete da gutate, kad ste anemični i kad gubite na težini, zato što sve to asocira na maligno. Njima obavezno treba raditi gastroskopiju. Mlađima od 40 ili 45 je dovoljno uraditi testiranje na helikobakteriju".
Gastroenterolog kaže da su najbolji lek za helikobakteriju antibiotici, a terapija obično traje 10-15 dana.
Komentarišući listu namirnica koje ne treba uzimati dok traje lečenje heliko bakterije, dr Tarabar je pojasni:
"Većina nabrojanih stvari stimulišu lučenje kiseline, i onda na tu oštećenu sluznicu direktno utiču i izazivaju tegobe. Jer ako pacijent ima oštećenu sluznicu, čir i vi mu sipate kiselinu na to, to je isto kao da sipate so na ranu. Pržena i masna hrana se duže zadržava u želucu, ona duže stoji tu, samim tim luči se više kiseline i ona opet izaziva tegobe. Ovo treba izbegavati dok traje terapija obavezno, ali mi ovo preporučujemo i inače jer ništa od ovoga u većim količinama nije zdravo. Tako da, mali, česti obroci, dobro sažvakani, voda, bez jakih stimulansa – kafa, cigarete, alkohol, preterano jelo, pa ležanje, to su sve loše navike koje podstiču gastritis, čir, karcinom".
Osim malih i redovnih obroka, gastroenterolog savetuje i da pijete oko dva decilitra vode po satu, ali ne na eks, već po gutljaj – "onda nećete dolaziti kod gastroenterologa", našalio se.
Dr Tarabar rešio je dilemu i da li se preporučuju periodi gladovanja, odnosno kako to utiče na creva i želudac.
"Preporučuje se, da bi se pokrenuo jedan proces čišćenja organizma koji se zove autofagija, to je kao reciklaža, to se uključuje posle 12-14 sati gladovanja. Vi vidite da u svim verama postoje periodi gladovanja, takozvani post, ja preporučujem svojim pacijentima da završe obrok u 19h, koji mora biti najlakši obrok. Uveče se ne jedu ugljeni hidrati, masti, uveče se jedu belančevine – riba, salata, tunjevina, kompot od suvih šljiva, ali nema hleba, paste, pice, nema teških obroka koji maltretiraju vaša creva celu noć. I onda pustite od sedam uveče do devet ujutru da gladujete i tada će organizam da pokrene autofagiju, da očisti ono što ne valja, i od devet krećemo ponovo".
Doktor kaže da je preporučljivo jesti i crveno meso jer je najveći izvor gvožđa, ali svakako treba biti umeren.
"Nekih 200 grama, najbolje bareno, ne valja prženo, masno. Znači, ako jedete barenu teletinu i junetinu, apsolutno ne može da vam šteti u granici 200-250 grama, sve suvišno škodi. Ako se uzme dva puta nedeljno po 200-250, drugim danima piletina i riba, to je to, ne treba preterivati, sve suvišno škodi".
Kada je reč o čajevima i prirodnim lekovima za heliko bakteriju, doktor kaže da mogu biti od pomoći.
"U prirodi postoje lekovi za sve, postoje čajevi kao čaj od sleza, lana, koji smanjuju lučenje kiseline, oblažu sluznicu i mehanički štite sluznicu. To su čajevi i prirodne stvari koje su pogodne".
(MONDO)