Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerološkinja sa Vojno-medicinske akademije, rekla je u Jutarnjem programu RTS-a da je zabluda da se rak kože javlja na mladežu, kao i da je potrebno kožu "pripremiti" za more. Razbila je i mit o važnosti izlaganja Sunčevoj svetlosti zbog vitamina D.
Koliko bismo smeli da budemo izloženi Sunčevim zracima?
"Nema potrebe za namernim i nepotrebnim izlaganjem zbog preplanulog tela, on je znak oštećenja genetskog materijala kože, znak da koža pokušava da se izbori sa napadom iz okoline. Bilo kakvo prekomerno izlaganje dovodi do oštećenja kože, pigmentacija, pega, a ono što je posebno važno za zdravlje, povećava rizik od raka kože. Treba boraviti u prirodi i biti napolju, biti aktivan i baviti se sportom, ali moramo biti obučeni, ne smemo direktno izlagati kožu zracima", rekla je ona.
Mnogo se priča o tome kako sintetišemo vitamin D, neophodan za jačanje imuniteta, a doktorka je kazala da je vrlo kratak period dovoljan. Kada je Sunce jako, a mi oskudno obučeni, kao recimo na kupalištu ili bazenu, zapanjićete se - samo 1 minut!
"Kratki rukavi i 15 minuta dnevno, to je dovoljno. U kupaćem kostimu u Beogradu je dovoljan jedan jedini minut, u podne. Svako dalje izlaganje blokira sintezu vitamina D, organizam se brani od hipervitaminoze, duže izlaganje je samim time suvišno", rekla je ona.
Ako idemo na more, bazen, šta da radimo da bismo se zaštitili?
"Birajte jutro i popodne za plažu, tražite plažu s dobrom, prirodnom i debelom hladovinom. Obični suncobrani zaustavljaju samo 30 odsto zraka. Ako nema hladovine, napustite plažu kada Sunce postane jako. Ne treba da budemo direktno na Suncu, u hladu se odmaramo i uživamo, i ako plivamo, moramo naneti faktor 50 koji štiti od UVA i UVB zraka. Čim se vratimo u hlad, moramo da se namažemo. Potrudite se da na moru što manje pocrnite, sunčanje nema nikakvih zdravstvenih benefita", rekla je ona.
Ljudi koji imaju izbočen mladež, ili neki koji je na mesto na kojem ga često "kače" odećom, ne treba da pokrivaju samo mladež. Potrebno je zaštititi celu površinu kože jer se melanom u 70 odsto slučajeva javlja na neizmenjenoj koži.
"Melanom je nova promena, povećava se i menja, javlja se tamo gde mladeža nije bilo. Tu su ćelije melanociti, stvaraju pigment i ako su predugo izložene zracima može doći do pojave melanoma", rekla je ona.
Štetno dejstvo solarijuma je tema o kojoj se mnogo priča, ali kao da je uzalud. I dalje su ulice prepune veštački preplanulih devojaka koje i ne shvataju šta rade svojoj koži.
"Zabranjena je zakonom za mlađe od 18, a za starije uz informisani pristanak da boravak u solarijumu izaziva rak kože, ali pitanje je koliko se svi toga pridržavaju. To je posao za inspekcijske službe, da se obrati pažnja na salone koji pružaju tu uslugu. Solarijum pre 18. godine, ali i kasnije, vrlo rano dovodi do melanoma, već oko 30. godine. Važno je razbiti mit da je potrebno pripremiti kožu za izlaganje Suncu da ne bismo izgoreli na moru. Činjenica je da je od 2011. dokazano da su zračenje i solarijum kao takav kancerogeni. Žene koje mogu dobro da pocrne, jer češće idu u solarijum, u većem su riziku", rekla je ona.
(MONDO)