Svako je barem jednom u životu imao ranu na koži, bilo od povrede, ujeda insekta ili životinje, operacije... Rane obično brzo zarastu i ne ostavljaju veće posledice, ali postoje i hronične rane koje ne zarastaju u periodu od tri meseca nakon nastanka problema. U više od 90 odsto slučajeva locirane su na nogama, a prim. dr Srećko Bosić, hirurg i predsednik Srpskog udruženja za lečenje rana, objašnjava da mnoge bolesti mogu da budu uzrok rane koja ne zarasta.
"Rana je zapravo oštećenje kože, najvećeg organa tela, i hronične rane se dele po učestalosti i prirodi nastanka. Najčešća je venski ulkus na potkolenoici. Smatra se da se javlja kod 1,5 odsto svetske populacije. Slede rane arterijske patologije, potom ulkus dijabetesnog stopala, oštećenja kože od reumatoidnog artritisa, maligniteta, zračenja i multifaktorijalnih i drugih etioloških činilaca koji su ređi", rekao je on.
Poseban problem predstavlja ulkus dijabetesnog stopala, rana kod bolesnika od šećerne bolesti nastaje kod dugotrajnog i loše regulisanog dijabetesa. Bolest pogađa oko 463 miliona ljudi širom sveta, a smatra se da prosečno u toku života gotovo trećina dijabetičara ima šanse da dobije ranu na nozi.
"Lečeni bolesnici s dijabetesnim ulkusom kandidati su za amputacione operacije na stopalu i lozi. Statistika pokazuje da 17 odsto njih doživi amputaciju ekstremiteta. Kao mantra se u literaturi ponavlja da se svfakih 20 sekundi u svetu odseče jedna noga zbog dijabetesa. Perioperativna smrtnost kod velikih amputacija na nozi dijabetičara iznosi deset odsto. Takvu smrtnost ne postižu ni najteže operacije u abdominalnoj, kardiotorakalnoj i neurohirurgiji", navodi dr Bosić.
Čak 80 odsto velikih amputacija kod dijabetičara može se sprečiti i to adekvatnom regulacijom vrednosti šećera u krvi i ispravnim lečenjem ulkusa.
Problem rana bio je marginalizovan i nedovoljno osvetljen u našoj zemlji, zbog čega su se lečenjem rana bavili "svi". Od lekara opšte medicine i raznih specijalnosti, do srednjeg medicinskog osoblja raznih smerova.
"Smernice i postupci nisu se sistemski sprovodili, a zahvaljujući Udruženju, sada se rae tretiraju isto i u velikim gradovima, i u najudaljenijim domovima zdravlja, dok je u svakoj apoteci u zemlji dostupna terapija kao što su obloge sa medom ili srebrom", rekao je dr Bosić.
Srpsko udruženje za lečenje rana formirano je 2006. od strane više specijalista raznih disciplina, u junu će imati Peti nacionalni kongres s međunarodnim učešćem, a očekuje se proširenje forme kongresa zbog poboljšane epidemiološke situacije.
(MONDO/Politika)