Od početka epidemije govorilo se o tome da su gojazni ljudi izloženiji riziku od korona virusa, a direktorka Poliklinike KCS dr Snežana Polovina objasnila je za RTS sve što se do sada zna o vezi između gojaznosti i kovida.
"Ono što su pokazale velike studije rađene u svetu, da postoji veza između gojaznosti i kovida, kao i između gojaznosti i svih drugih virusnih infekcija. Naime, gojaznost pravi jednu osnovu za ulaz veće količine virusa u organizam, zato što se na masnim ćelijama nalazi veći broj tih receptora za koje se veruje virus. I što je više tih virusa i što su one veće, ima više receptora i veća količina virusa će ući. Studije su pokazale da upravo zbog toga veći broj osoba koje su gojazne oboli od kovida, ali ima i veću opasnost od razvoja teže kliničke slike, znači veći broj njih dospeva u bolnice, zahteva respiratornu podršku i veći je mortalitet".
Doktorka je istakla da se kod gojaznih osoba i posle korone češće javljaju komplikacije.
"Ono što nas brine je što su neki gojazni pacijenti kasnije, nakon mesec-dva, dobijali različite tromboembolijske komplikacije. Gojazne osobe su sklonije produženom kovidu nego što su to normalno uhranjene osobe, a mi još ne znamo šta sve možemo da očekujemo u narednom periodu nakon obolevanja od kovida".
Njen savet gojaznima je svakako – vakcinacija.
"Ja sam lekar 34 godine i apsolutno podržavam medicinu koja je zasnovana na dokazima, a do sada je pokazano da je vakcinacija spasila desetine i stotine hiljada života. Apsolutno vakcinacija jer je to način da stovrimo neki kakav-takav imunološki odgovor, da bismo se odbranili. Ono što moram da naglasim je da gojazni ljudi imaju nešto slabiji imunološki odgovor, pa se dešava da iako se vakcinišu ipak obole, ali makar neće biti smrtnih ishoda", poručila je.
(MONDO)