Potvrđeno je da je delta soj stigao u Srbiju, a o tome koliko se razlikuje od "obične" korone, u nekoliko navrata su govorili naši stručnjaci. Prema prvim saznanjima, ova mutacija je zaraznija, lakše se prenosi i više pogađa mlade, a nisu uočeni tipični simptomi - gubitak čula ukusa i mirisa.
Sve što treba da znate o delta soju, njegovim simptomima, zaraznosti, smrtnosti, ali i koliko su postojeće vakcine efikasne, objasnio je u publikaciji “Nauka u Srbiji”, čuveni neurobiolog i molekularni biolog, dr Miloš Babić iz San Dijega.
Evo šta on kaže o mutacijama korone...
Zašto se zove "delta"?
Zbog broja mutacija korona virusa, naučna nomenklatura je suviše konfuzna za komunikaciju sa širom populacijom, zbog čega je SZO nedavno reagovao tako što je dodelio grčka slova najvažnijim novim sojevima. Soj koji se prethodno zvao B.1.617.2, "indijski soj", "dupli mutant" itd. — sada je dobio ime "delta".
"Delta" je takođe simbol koji se u matematici koristi da označi promenu, razliku ili razmak. Možemo otud pitati: koja je delta između prethodnih sojeva i ove nove "delte"?
Nažalost, ima mnogo loših vesti:
Delta soj je mnogo infektivnijiod prvog soja virusa
Kod početnog soja kovida, svaka zaražena osoba je zaražavala otprilike oko dve osobe ( R₀=2.3). Rane procene ukazuju da će čovek zaražen delta sojem zaraziti oko pet do osam drugih (moja procena R₀=7.1). Kada se jednom pojavi u nekom regionu, delta soj otud ubrzo postane dominantan.
Delta soj verovatno proizvodi značajno težu bolest
Iako je potrebno još podataka, i kvalitetnijih, preliminarne brojke kažu da delta soj uzrokuje do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost obolelih. Na primer, nivo teških bolesti i smrtnih slučajeva je relativno mali u odnosu na broj infekcija u Velikoj Britaniji prevashodno zato što su stariji ljudi vakcinisani i zaraze se pretežno javljaju kod mlađe populacije.
Registrovani su novi simptomi, ali njihova učestalost još nije potvrđena
Za razliku od prethodnih sojeva, za deltu je prijavljen niz novih simptoma: gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u retkim slučajevima i periferne gangrene usled potpune blokade kapilara mikrotrombima. Na sreću, ovo nije znak promene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o povećanju efektivnosti i brzine infekcije. Novi simptomi su najverovatnije rezultat povećanog i ubrzanog širenja virusa kroz organizam, što izaziva više mikrotromboza, fuzija između ćelija i sl. nego kod prethodnih sojeva.
Preliminarni podaci ukazuju da delta u značajnoj meri ignoriše imunitet od prethodne infekcije
"Podaci su, međutim, veoma slabi i moja procena je da je situacija u stvari bolja nego što trenutno izgleda. Videćemo kako će se ovo razvijati kako bude pristizalo još podataka", naveo je srpski naučnik.
Delta varijanta smanjuje efektivnost vakcina?
Efektivnost Fajzer/Biontek vakcine protiv zaraze je smanjena na oko 80–90 odsto, Astrazeneka vakcine na oko 60–65 odsto, Džonsoni Džonson (procena) 55–60 odsto. Za Sinofarm nema dobrih podataka, ali se očekuju slični padovi.
Na sreću, ima i jedna ključna dobra vest!
Vakcine se ipak dobro drže protiv delte. Iako opada sposobnost vakcina da se odupru samoj zarazi, one i dalje sprečavaju većinu ozbiljnih oblika bolesti kod većine primalaca. Fajzer/Biontek vakcina pokazuje 96% zaštitu protiv teških oblika bolesti, Astrazeneka oko 92%, Džonson&Džonson (procena) 85–90%. Za Sputnjik se očekuje slična efikasnost kao za Astrazeneka.
Delta varijanta se i dalje razvija
U gornjoj listi možete primetiti i spominjanje Epsilon varijante, koja nije još na listi zabrinjavajućih varijanti, ali sadrži niz mutacija koje smanjuju efektivnost antitela, kako od prethodno preležane bolesti, tako i od vakcinacije. Epsilon soj nije na većini lista zato što nema tako snažnu infektivnost kao delta, bar za sada. No, ovde je pomenut kao primer: promene prisutne u Epsilon varijanti mogu da se pojave i u delti; takva evolucija je u stvari skoro garantovana ako uzmemo u obzir veličinu nevakcinisane populacije koja funkcioniše kao inkubator za dalje mutacije. Možemo da očekujemo da će cifre efektivnosti postojećeg imuniteta nastaviti da se smanjuju tokom sledećih godinu dana.
UKUPAN ZAKLJUČAK: NISMO JOŠ POBEDILI KOVID
"Obuhvat vakcinacijom u našim krajevima se polako približava cifri od 40%. To nije ni blizu dovoljnom nivou imuniteta koji je potreban da se zaustavi virus nivoa zaraznosti kakav ima Delta. Zaustavljanje i prava kontrola epidemije za nešto toliko zarazno zahteva imunizaciju preko 90% populacije. Ta cifra izgleda nedostižno, pogotovo u svetlu horor priča o vakcinama sa društvenih mreža. Neverovatno je gledati ljude kako slepo veruju u te priče bez pokušaja provere. Svaki slučaj nekoga ko umre ili se razboli nakon primanja vakcine se prenosi i predstavlja kao dokaz svetskih zavera - iako možete naći iste takve nagle smrti i oboljenja i u nevakcinisanoj populaciji, kroz celu istoriju".
"Istovremeno, u državama i mestima u kojima je ogromna većina ljudi primila vakcinu, nema bolnica koje su odjednom prepune „žrtava vakcine”. Život se nastavlja normalno. Poznate nuspojave vakcina su veoma retke i čak i u najranjivijim populacijama su i dalje u proseku neuporedivo manje opasne nego infekcija virusom", naveo je Babić.
"ONI SU NAJUGROŽENIJI, A MNOGI NEĆE DA IM POMOGNU!"
Babić je otvoreno poručio za kraj...
"Nisam prorok, ali mogu da ponudim pretpostavku. U narednim mesecima, vakcinisani ljudi će nastaviti da žive svoje živote, a kovid će nastaviti da udara u nevakcinisanoj populaciji (pogotovo kada stignu Delta i njeni potomci u punoj snazi). Neki od ljudi koji se boje vakcine će polako promeniti mišljenje. Drugi neće hteti vakcinu ni po koju cenu i takvi će pre ili kasnije dobiti virus. Većina će preležati, često bez većih problema, i reći će nakon toga 'Eto, vidiš, nije mi ni trebalo da se bodem, nije to ništa'. Manji broj će imati težak oblik bolesti, posledice, ili će umreti; oni (ili njihove porodice) onda će možda promeniti mišljenje, ali prekasno".
"Za većinu potpuno vakcinisanih ostaje pretnja da će u toj nevakcinisanoj populaciji nastaviti da se šire i proizvode dalje mutacije, što će dalje obarati efektivnost vakcina. Pre ili kasnije, neki soj koji je dovoljno razvio načine da zaobiđe antitela uspeće da zaobiđe i vakcinu — ali sve veća količina podataka ukazuje da se možemo nadati da imunitet neće potpuno pasti na nulu u jednom koraku. Novi sojevi će učiniti imunitet delimičnim, što znači da će se vakcinisani razboljevati, ali će imati (u većini slučajeva) lakši tok bolesti, sa manje komplikacija i smrtnih slučajeva. Neodgovornost nevakcinisanih takođe znači da se povećava verovatnoća da će biti potrebna dodatna doza protiv varijanti; ali, dugoročna otpornost koju vidimo, da ponovimo, proizvodi očekivanje da će takve dodatne doze biti retke".
"Najveći gubitnici u ovoj situaciji su stariji ljudi, imunokompromitovani, onkološki bolesnici, i oni koji iz nekog medicinskog razloga ne mogu da prime vakcinu. Umesto da se društvo oko njih imunizuje i spreči virus da dođe do njih, broj nevakcinisanih u našim krajevima efektivno garantuje da će se cirkulacija virusa nastaviti neometano. To znači da će infekcija pre ili kasnije doći i do ove osetljive populacije — pa ko živ, ko mrtav", naveo je Babić, uz zaključak:
"Ukupno? Moglo je biti gore. Ali moglo je biti i bolje. Cenu upornog neznanja i verovanja u teorije zavere će, kao i obično, najvećim delom platiti oni najslabiji".