Korona brojke u Srbiji rastu već neko vreme, a mnoge su zabrinule i informacije o novom lambda soju, koji opisuju kao još opasniji. Imamo li razloga za brigu zbog ove varijante, za K1 je rekao direktor laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti u Berlinu, dr Andrej Trampuž.
"Tačno je da se ovaj virus brže širi i da antitela nisu toliko efikasna kod ove varijante. Ali sve vakcine koje su na tržištu štite protiv teških i smrtnih ishoda, tako da i dalje imamo dobro oružje, to je vakcina i što brže i više ljudi vakcinišemo, biće manje virusa. Ova varijanta nije mnogo opasnija od alfa ili delta, svi su vrlo opasni i moramo uraditi sve da što brže vakcinišemo što više ljudi".
Pošto je lambda soj otporniji na antitela, da li to znači da su i vakcinisani u opasnosti?
"Oni koji su vakcinisani mogu da se inficiraju, ali neće imati teški oblik infekcije. Na primer, od svih koje sada imamo u bolnici, to su svi koji nisu vakcinisani. Juče smo imali 10 smrtnih ishoda na klinici, svi su bili nevakcinisani i svi su kazali da su znali da je tako težak virus, vakcinisali bi se, ali za njih je bilo prekasno".
Korona mutira i postaje otpornija, a doktor objašnjava da zapravo traži nevakcinisane.
"Virus nije pametniji, nego traži ljude koji nisu vakcinisani, tako da je ovo sada pandemija nevakcinisanih. I dalje smo u trci sa vremenom, što manje vakcinisanih bude, to će više biti novih varijanti virusa".
Dr Trampuž smatra i da lambda soj u Evropi neće izazvati velike probleme, zbog velikog broja vakcinisanih.
"Lambda se prvo pojavio u Peruu, tamo gde nisu imali nikakve vakcine i vrlo brzo se proširio. Tako je sakupljao one mutacije koje su davale prednost tom virusu da se brže širi. Mislim da sa lambda sojem neće biti veliki problem u Evropi jer imamo već 50-60 odsto vakcinisanih, ali sigurno će biti nove varijante, koje će doći možda iz Afrike, gde ima manje od 2 odsto vakcinisanih".
Na pitanje koja vakcina je najbolja, ovaj stručnjak poručuje – bilo koja.
"Bilo koja vakcina je bolje nego da se ne vakcinišete uopšte, svi koji se ne vakcinišu će se inficirati pre ili kasnije. Studije kažu da sada ako mešamo vakcine, imunost je još bolja. Ja sam prvo primio AstraZeneku, pa Fajzer i ova zaštita je malo bolja, ali te razlike nisu bitne, već je važno da se vakcinišemo. Sve vakcine štite 99 odsto od teških oboljenja, tako da je bilo koja vakcina dobra".
Dr Trampuž kaže da se u Nemačkoj već vakciniše trećom dozom, ali ističe da će nam možda trebati i četvrta, peta...
"U Nemačkoj već vakcinišemo trećom dozom sve one koji su drugu dozu primili pre šest meseci, da bi bili bolje zaštićeni. Prioritet je da se prvo prime dve doze, vakcinišemo i one koji su pre šest meseci preboleli koronu. Na kraju će trebati četvrta, možda i peta doza, ali videćemo koja će tada vakcina biti najbolja".
Dr Trampuž odgovorio je i na pitanje koje nas sve zanima – nazire li se kraj pandemije?
"Imamo sada mnogo bolju situaciju nego prošle godine jer imamo ne samo vakcine, već i testove. Moramo brzo reagovati na nove slučajeve, i dalje ćemo nositi maske, ali biće kraj pandemije sledeće godine, verovatno da ćemo imati normalan život, osim onih koji nisu vakcinisani. Oni će verovatno biti jedna grupa od 10 odsto koji neće imati toliko slobode, verovatno neće moći da putuju ili da idu na neke događaje".
(MONDO)