Tragedija u Italiji – mladi košarkaš se srušio na terenu i preminuo, gost na svadbi u Beogradu iznenada preminuo dok je igrao kolo... Ove dve vesti o iznenadnim smrtima nisu retkost – setimo se, Srbiju je prošle godine potresla smrt košarkaša Majkla Odžoa, koji je preminuo tokom treninga u teretani, a takvih i sličnih slučajeva je, nažalost, mnogo.
Specijalista internista kardiolog dr Rodoljub Ristić je za TV Prva rekao da su naprasne srčane smrti zapravo najčešći uzroci mortaliteta u kardiologiji, a zatim je objasnio i zašto do njih dolazi.
"Ima mnogo mogućih uzroka. Najčešći uzrok je ishemijska ili koronarna bolest srca. Krvni sudovi koji hrane srčani mišić, koronarni, su suženi ili na bilo koji način ne dovode dovoljnu količinu krvi i kiseonika u srčani mišić. To je jedan od prvih razlog, a to će dovesti do poremećaja srčanog ritma. Pojava srčanog ritma, takozvani maligni oblici srčanog ritma koji dovode iznenada do ubrzanog srčanog rada, do aritmije koja potiče iz srčanih komora, do tzv. komorske tahikardije, može da dovede naprasno do smrti. Čovek iznenada gubi svest, kratko, nakon minut, dva, tri počinju srčane tegobe. Naprasna srčana smrt se događa unutar jednog sata, ako uspe da se čoveku pomogne, reaguje, unutar pola sata, postoji šansa da čovek preživi naprasnu srčanu smrt".
Doktor Ristić ističe i da su neki u većem riziku od drugih, kao i da se to češće dešava muškarcima, a najčešće između 30. i 40. godine života.
"Najčešći su razlozi poremećaji srčanog ritma, a komorska aritmija, tahikardija, zatim komorska jako izražena bradikardija (jako usporen srčani rad), mogući su uzroci naravno i drugi. Čovek koji je preživeo infarkt, on je vrlo izložen. Postoje riziko faktori koji iniciraju da može da dođe do naprasne srčane smrti, zato su preventivni pregledi onih koji još nemaju tegobe važni zna se da li čoveku preti iznenadna srčana smrt, infarkt ili drugi problemi".
Dakle, preventivni pregledi mogu da spasu život tako što će se utvrditi koliki je rizik od naprasne srčane smrti, a dr Ristić objašnjava koje preglede treba uraditi.
"Pregledom može sa velikom sigurnošću da se utvrdi da li osobi preti rizik. Tu spada pre svega jedan ambulatorni monitoring, holter monitoring, 10 i 24 sata ili ako je potrebno 48 sati. Mi kada to analiziramo, ako za 48 sati nismo videli ništa što ugrožava srčani mišić, verovatnoća je mnogo manja, ali time se ne završava pregled. Radi se detaljan ultrazvučni pregled i ako je sve u redu napravi se test opterećenja i to je to. Ukoliko je to sve u redu, rizik da se dogodi je mali. Ali, neko ko je imao u porodici oca, majku, dedu, babu, ko je umro iznenada, on je jako genetski opterećen. Mladi ljudi koji se profesionalno bave sportom, ako nisu detaljno pregledani, oni rizikuju da u takvim aktivnostima mogu iznenada da dovedu do poremećaja. Zato je naprasna srčana smrt nešto što je zaista učestala stvar jer ljudi ne vode računa o tome da se preventivnim pregledima može preduprediti jedan takav događaj", poručio je kardiolog.
(MONDO)