VISOK PRITISAK UBIJA TIHO:Dr Borović savetuje kako da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti i sačuvate zdravo srce

Visok krvni pritisak (hipertenzija) je često stanje kod kojeg je pritisak krvi na zidove arterija veliki toliko da može da izazove zdravstvene probleme, među kojima su i bolesti srca.

Krvni pritisak određuju dva broja: sistolni pritisak (viši broj), odnosno sila kojom srce pumpa krv u telo, i dijastolni pritisak (niži broj), odnosno otpor na protok krvi u krvnim sudovima. Smatra se da je "normalan" krvni pritisak izneđu 90/60mmHg i 120/80mmHg.

Američki kardiolozi su 2017. objavili izmenu definicije hipertenzije te smatraju da ona počinje kada krvni pritisak dostigne 130/80, dok je ranije to bilo 140/90. Previsok krvni pritisak je definisan kao sistolni pritisak od 130 milimetara živinog stuba (mm Hg) i dijastolni pritisak od 80 mm Hg.

O simptomima i uzrocima povišenog pritiska, o najboljim načinima prevencije i prirodnim metodama održavanja krvnog pritiska u zdravim granicama razgovarali smo sa prim. dr Petrom Borovićem.

Jedan od prvih znakova problema sa srcem je čest osećaj da nemate dovoljno vazduha. Ali, povišen pritisak često se naziva "tihim ubicom" jer simptomi uopšte ne moraju da se jave. Zbog toga je jako važno da se redovno kontrolišete.

"Prva i osnovna stvar je da se pritisak kontroliše, ali mnogi ljudi ne znaju da mere pritisak. Pritisak morate meriti u više navrata, istim aparatom, u isto doba dana. Ruka mora da bude oslonjena, što približnije visini srca, da biste dobili realne vrednosti. Uz to, trebalo bi da u tom trenutku budete smireni i opušteni, da budete odmorni, a tri sata pred merenje pritiska ne bi trebalo da pijete kafu ili pušite, jer to može uticati na rezultat. Takođe, trebalo bi da imate u vidu da je pritisak koji se meri na levoj ruci obično nešto niži, dok će ako merite na desnoj biti malo viši", kaže dr Borović za Mondo.

Osim krvnog pritiska, na stanje srca utiče i nivo holesterola, ako je povišen, a "Batutovi" podaci kažu da čak 46% građana Srbije ima povišen holesterol, rizik od kardiovaskularnih bolesti raste.

"Gotovo svaki drugi građanin ima povišen pritisak. Ali, problem je u tome što ljudi i kad su svesni da imaju visok pritisak ili povišene masnoće u krvi tome ne pridaju naročiti značaj jer ova stanja ne izazivaju bol. Ljudi nažalost ne reaguju na vreme, 'imam pritisak, nema veze', 'imam povišene masnoće, nema veze, ništa me ne boli', dok organizam za to vreme pati… Znate, ako istovremeno imate povišen pritisak i povišene masnoće, to se ne sabira, već se 'množi'", objašnjava dr Borović.

Kad imate povišen holesterol, on oksidiše, "kao kad imate orahe koji užegnu, nisu za upotrebu", i organizam na tu pojavu štetnih materija reaguje tako što šalje bela krvna zrnca, makrofage koji to "gutaju", nagomilavaju se i tako počinje proces ateroskleroze. Prvi simptomi javiće se kad naslage masnoća pređu 52, 53 odsto, i tada počinju anginozni bolovi, čovek se zamara, nema dovoljno vazduha, javlja se "lupanje srca":

"Višak masnoća taloži se u jednom dubokom sloju krvnog suda, i polako kako se povećava koncentracija, smanjuje se protok. Znači, krvni sud više nije onog kalibra kojeg je bio, organizam kompenzuje koliko može neko vreme, a prvi simptomi će se pojaviti kada naslage masnoće budu oko 50 odsto, tada se javlja stabilna angina pektoris", kaže dr Borović.

"Kada u toku napora imate problem, nemate dovoljno vazduha i pojavljuje se bol iza grudne kosti, koji 'zrači' u levo rame, levi lakat, levu ruku, to je vrlo ozbiljan znak da srce u tim momentima nema dovoljno kiseonika, krvi, hrane, i treba otići na pregled. Ako se tu zakasni, onda se pojavljuje takozvana nestabilna angina, tip angine pektoris koji se pojavljuje u miru, to je već ozbiljno stanje kada čovek mora da shvati da su sva crvena svetla upaljena."

Danas čak 90 odsto oboljenja srca nastaje zbog zakrečavanja krvnih sudova.

"Srce je organ koji radi 24 sata dnevno. U toku dana i noći ispumpa negde oko 7 i po do 8 tona krvi, njemu treba strahovito mnogo energije, treba mu kiseonika. Zamislite 8 tona krvi, za 10 dana to je 80 tona krvi, za 100 dana to je 800 tona krvi… Malo srce 300 grama teško. Kad se srce odmara? Između dva otkucaja. Odmor traje 0,03 sekunde, i važno je da srcu damo priliku da se oporavi, tako što ćemo voditi računa o svom zdravlju", kaže dr Borović.

U Srbiji nešto više od polovine pacijenata koji umru u bolnici umire od kardiovaskularnih bolesti. Svake godine oko 55.000 ljudi doživi srčani udar, što je otprilike grad veličine Kikinde. A taj broj mogao bi da se smanji za 50-60 odsto kad bismo se pridržavali saveta lekara i malo pazili na svoje zdravlje.

"Čovek je star koliko su mu krvni sudovi stari. A na to možemo da utičemo tako što ćemo malo promeniti životne navike.

Znate one slučajeve kad je čovek naizgled potpuno zdrav, sve je u redu, i onda 'iz čista mira' dobije srčani udar? Vi ga otvorite, vidite da su krvni sudovi u strašnom stanju… Komponenta koja bukvalno razara krvne sudove, homocistein, prisutna je kod ljudi koji piju kafu, jedu previše mesa, a unose malo vitamina B, malo voća i povrća", objašnjava dr Borović. 

Kako možemo da smanjimo taj rizik?

"Samo pridržavanjem saveta - bez kafe, bez cigareta, bez masnoća, rizik se značajno smanjuje. Moždani udar u Srbiji doživi oko 33.000 ljudi godišnje, to je još jedan grad… A ljudi sve vreme imaju taj nonšalantni pristup pošto ih ništa ne boli. Šećer? Nema veze. Pritisak? Ma ništa to nije. Masnoće? Nema veze, daj da zapalim cigaretu, daj mi kafu…

Ne vodi se računa o ishrani, ljudi se ne kreću dovoljno. I to počinje sve ranije, naslage masnoće javljaju se već kod dece.

Deca su užasno debela, ne kreću se. Sede kod kuće, gledaju televiziju, igraju igrice. Nema ih u parkovima. Moramo da uradimo nešto. Preventiva nam je strahovito važna", upozorava dr Borović.

Puno je nervoze, kaže sagovornik Monda: "Svi negde žure, i tako se prave problemi.Napetost i nervoza podižu nivoe hormona stresa, a povišeni hormoni stresa podižu utiču i na nivo masnoća u krvi i eto vas u začaranom krugu. Kad na to dodate kafu i cigarete, a u Srbiji puši 37-38 odsto građana, jasno je da smo u problemu.

Armija je radila istraživanje, VMA, odlično istraživanje su radili. Uzeli su ljude sa povišenim masnoćama u krvi holesterolom i trigliceridima, rekli su im 'radite sve kako ste radili, živite kako ste živeli, samo nemojte piti kafu'. Dva meseca je trebalo jetri da se oporavi, od kafe, a onda bez ikakvog dodatnog lečenja, jetra je spontano otpustila masnoće bez ikakvih lekova. To su nam ogromne uštede. Ali, niko ne sluša…"

Pa šta bi trebalo da radimo? Za početak, da vidimo šta su slobodni radikali za koje ste sigurno čuli. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelije (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK), dovodeći do različitih poremećaja, od onih na biohemijskom nivou, do strukturnih i funkcionalnih. Kao posledica delovanja slobodnih radikala, javlja se oko 150 oboljenja.

"Veliki broj kardiooboljenja, uključujući i srčani i moždani udar javlja se, između ostalog, i kao posledica štetnog dejstva slobodnih radikala. Te slobodne radikale blokiraju antioksidansi, koji se nalaze u voću i povrću, i zato je važno da se uzima dovoljno voća, od 400 grama pa naviše, da se uzima dovoljno povrća, od 300 grama pa naviše, u toku dana.

Za zdravlje srca jako je važan fitonutrijent likopen, moćan antioksidans, kojeg ima u paradajzu, jagodama, dudinjama… Ali, velika je razlika između letnjeg i zimskog paradajza. U letnjem imate oko 13 miligrama likopena na 100 grama, u zimskom 0,9. 14 puta manje. U letnjem paradajzu ako je iz plastenika ima 50 posto manje. Maksimum likopena iz paradajza ćete izvući ako ga kombinujete sa hladno ceđenim maslinovim uljem.

E sad, ako čovek uzima dovoljno voća i povrća, a ne uzima štetno - cigarete, kafu, alkohol, ne jede previše masnog mesa, nije pod stresom, stvara uslove da nema problema sa kardiovaskularnim zdravljem. Ako je čovek stalno u petoj brzini, jede s nogu, daj mi kafu, daj mi drugu kafu, daj mi cigaretu… Srce će stradati", kaže dr Borović.

Još jedan sjajan saveznik u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja je resveratol, moćan antioksidans iz grupe polifenola, kojim su bogate pokožica grožđa, borovnice, maline, ribizle, kupine… Ali, za resveratol je vezana i jedna velika zabluda:

"Poslednjih 25 godina mogli ste da čujete mnogo o francusokom paradoksu. Francuzi nemaju toliko srčanih i moždanih udara, a piju vino. Mi smo stalno govorili da to nema veze s vinom. Oni tradicionalno stvarno piju dosta vina, ali i unose mediteransku ishranu. Kardiolozi zahtevaju da se objavi da u dve čaše vina nema ništa dobro."

Vino vam neće pomoći, ali grožđe - hoće.

"Grožđe je strahovito značajno zbog resveratola. A može se čak i zamrzavati, naročito je belo grožđe zgodno za zamrzavanje. Prvo ga dobro operete, uronite ga u toplu vodu na sedam do deset minuta. Zatim ga ostavite da se osuši, odvojite samo zrna, skinete sa peteljki i stavite na poslužavnik pa u friz. Kad se zamrzne, prebacite ga u kese, ali bi bilo dobro da odmerite koliko vam treba za jednu porciju i da ga tako pakujete. Kad poželite da jedete grožđe, umesto da ga izvadite uveče i ostavite da se odledi i na kraju dobijete nejestivu gomilicu smeća, stavite grožđe u posudicu i nalijete jedva mlaku vodu. Važno je da ne bude pretopla da ne biste 'pobili' vitamine. Zatim dodajete pomalo te mlake vode, i za dvadesetak minuta imate porciju grožđa koje je skoro kao da ste ga upravo kupili", savetuje dr Borović.

Pored grožđa, paradajza i bobičastog voća, odličan za zdravlje srca je i nar, pokazala su istraživanja.

"U početnim fazama ateroskleroze, posebno kad je reč o karotidama, krvnim sudovima koji vode u mozak, nar može mnogo da pomogne.

Ako se uzima u svežem obliku, ili kao sveže ceđeni sok, svakog dana, tokom godinu dana, masne naslage na zidovima krvnih sudova mogu da se smanje.

Ovo, doduše, važi samo za početnu fazu. Te naslage su u početku uvek meke, a onda čovek živi kako živi - stres, cigarete, kafa, masna hrana… i u te meke naslage talože se soli kalcijuma, i one postaju tvrde kao kamen.

Tada već ništa ne može da se uradi, ali kako taj proces traje čitavog života, dakle sve vreme se stvaraju te meke naslage koje onda vremenom otvrdnu, dobro je redovno uzimati nar u bilo kojem životnom dobu", kaže dr Borović.

Dobro je uzimati i glog, u vidu čaja ili kapi, pošto on obnavlja krvne sudove, srce i snižava krvni pritisak, kao i čaj od lipe. Jedna do dve šolje čaja od lipe sa malčice meda tokom dana će sniziti pritisak.

Šafran iđumbir takođe pomažu u držanju krvnog pritiska u zdravim granicama.

"Važna je fizička aktivnost. Raspoloženje. Veselo srce pomaže kao lek. Ako stalno žurimo, ako smo stalno u grču, ako smo neispavani, srce strada. Tu je jako bitno držati ravnotežu. Dovoljno odmora, paziti na hranu.

Nažalost, najviše srčanih i moždanih udara imamo u ranim jutarnjim satima. Krv je najgušća, srce se muči da tu gustu krv ispumpa i traži vodu. A ljudi umesto vodom, počinju dan kafom.

Kafa je diuretik, i sad zamislite kao kad biste bili žedni, pa umesto da pijete vodu, odete na slanu pršutu. Znači, organizmu to ne odgovara i najveći broj infarkta imamo ujutru. Nije kafa jedini krivac, ali… dan treba početi čašom vode."

Kafa negativno deluje i na srce, jer kad popijemo šoljicu, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. To stanje u kojem se srce nalazi posle konzumiranja kafe je stanje do kojeg nikad ne dolazi prirodno.

Izazivaju ga isključivo kafa i cigarete, koje istovremeno stimulišu simpatička i parasimpatička vlakna, naređujući srcu da 'krene' i 'stane' u isto vreme. Tako se srce posle kafe satima nalazi u stanju napetosti koju ne može da reši, objašnjava dr Borović.

A ako mislite da ne možete da započnete dan bez šolje kafe, razmislite još jednom.

"Jednako brzo i efikasno kao jaka kafa, ali bez svih ovih negativnih posledica, probudiće vas sveže ceđen sok od voća bogatog vitaminom C, dakle, ceđeni limun, pomorandža, kivi, jagoda, malina, ribizla... Nije loše ni uzeti čašu limunade sa medom, a dobar izbor je i šolja tople čokolade", savetuje dr Borović.

Na šta bi još trebalo da obratimo pažnju?

Osobe koje pate od hipertenzije trebalo bi da izbegavaju, ponekad i sasvim isključe so. A i ako niste u rizičnoj grupi, "ne divljajte" sa slanikom u ruci, nego se potrudite da smanjite unos soli.

"Organizam ima potrebe za solju dva, dva i po grama eventualno, ali ljudi jedu više. Toleriše se do pet grama. Evropa jede oko 9 grama soli, naš je prosek nekad, u nekim uzorcima i do 17 grama soli dnevno. Zatim, ne preterivati sa ugljenim hidratima, slatkišima. Izbegavati masnu hranu, svinjetinu, puter, punomasne sireve, ograničiti unos pržene hrane, alkohol ne treba uzimati uopšte… Ne preterivati sa mesom, ako biramo mesa, da budu nemasna, junetina, ovčetina… Zatim ribe, najbolja je potočna pastrmka, ali ne gajena. Gajena je manje kvalitetna. Koristiti što manje hemije, koliko je to danas moguće", kaže dr Borović.

I imajte u vidu da ako se hranite zdravo, fizički ste aktivni, ne pušite, ne pijete kafu, skoro da možete "poništiti" čak i nasledni faktor koji je značajan za probleme sa kardiovaskularnim zdravljem, pa i za povišen krvni pritisak.

"Čovek mora da uloži napor i svesno donese odluku da promeni životne navike i živi zdravije. Ako to ne pomogne, danas postoji čitav spektar lekova, i kardiolog će odrediti najefikasniju terapiju za konkretnog pacijenta", zaključuje dr Borović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.