Zbog čega broj obolelih od dijabetesa poprima razmere pandemije i zašto je među obolelima sve više dece, otkriva dr Verica Lazarević, specijalista endokrinologije.
Dijabetes je jedna od najčešćih hroničnih bolesti u Srbiji od kojeg boluje oko 710.000 ljudi, dok je peti vodeći uzrok smrti. Zbog tako velikog broja pacijenata za dijabetes se često kaže da poprima razmere epidemije i da je "tihi ubica", jer se najčešće otkriva tek u kasnijim stadijumima.
Povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa koji se obeležava 14. novembra, endokrinolog dr Verica Lazarević otkrila je za MONDO kako nastaje ova bolest, zašto su korona i dijabetes opasna kombinacija, zbog čega sve više dece školskog uzrasta ima ovaj zdravstveni problem i koji su to neprimetni simptomi koji mogu da ukažu na to.
ZAŠTO DOLAZI DO DIJABETESA?
Dijabetes ili šećerna bolest je poremećaj metabolizma i nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin.To dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi i ozbiljnih komplikacija.
"Dijabetes tip 1 je izazvan autoimunim procesom, nastaje u ranijem uzrastu, najčešće u detinjstvu i adolescenciji i neophodno je da se do kraja života uzima terapija insulinom. Dijabetes tip 2 je mnogo češći, ima ga 90 dosto obolelih i nastaje zbog smanjenog dejstva insulina i poremećaja u njegovom lučenju", kaže dr Lazarević.
SIMPTOMI ČESTO NEPRIMETNI
Dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol/L, budući da je referentna vrednost jutarnje glikemije na prazan stomak od 3,6 do 6,1 mmol/L. Ipak, pre nego što dobiju rezultate analiza krvi, pacijenti treba da obrate pažnju na simptome.
"Dešava se da pacijenti sa dijabetesom imaju izraženu žeđ, bude se noću kako bi pili vodu, dok istovremeno imaju i učestalo i noćno mokrenje. To su najčešći simptomi, dok se može pojaviti i gubitak kilaže, pojačan apetit, zamaranje, malaksalost, zamućen vid, mučnina. Dešava se da postoje i siptomi koji nisu karakteristični za dijabetes, kao što je svrab na koži i jaka potreba za šećerom. Nažalost, većina pacijenata ne obraća pažnju na ove tegobe i šećerna bolest je kao 'tihi ubica', jer tek kasnije dođe do komplikacija", kaže endokrinolog.
KO NAJČEŠĆE OBOLEVA?
Dijabetes tip 1 najčešće se javlja u detinjstvu, kod mršavih osoba i nastaje kao autoimuna bolest. Više od polovine osoba sa dijabetesom tip 2 čini radno sposobno stanovništvo od 30 do 50 godina, ali zabrinjavajuće je što među obolelima ima sve više dece.
"Razlog je sve veći broj dece koja se nezdravo hrane, konzumiraju brzu hranu i slatkiše, kao i sedenje tokom većeg dela dana. Gojazna su, ne bave se sportom i generalno imaju ekstremno nezdrav način života. Zbog toga često vidimo da dijabetes tip 2 imaju u deca u osnovnoj školi, što je ranije bilo nezamislivo. Kod odraslih, razlog za dobijanje bolesti je takođe nezdrava ishrana, manjak aktivnosti i stres", kaže doktorka Lazarević za MONDO.
DIJABETES I KORONA
Dijabetičari se od početka pandemiej korone ubrajaju u rizičnu grupu kada se radi o obolevanju od korona virusa.
"Epidemija korona virusa dodatno pogoršava zdravstveno stanje pacijenata. U slučaju kada se dijabetičari zaraze korona virusom, može da dođe do buberežnih i srčanih komplikacija. Zbog toga je neophodna redovna kontrola šećera u krvi, primena terapije i stalno regulisanje nivoa šećera", objašnjava doktorka.
KOMPLIKACIJE SE MORAJU IZBEĆI
Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i zato trećina pacijenata već ima komplikacije u trenutku postavljanja dijagnoze.
"Oko 30 do 50 odsto obolelih ima komplikacije i to je razlog što 3.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od ove bolesti. Ona može da bude uzrok slepila i aputacije ekstremiteta. Takođe, smatra se da svaki drugi pacijent sa dijabetesom ima i neku srčanu bolest. Zbog svega toga je važno da se zdrave i mlade osobe redovno kontrolišu i proveravaju šećer u krvi, a da starije to rade još češće", kaže doktorka Lazarević.