Opšte zdravlje jedne osobe zavisi od mnoštva faktora – životnih navika, genetike, pa čak i okoline u kojoj živi. Ali, da pitate doktore šta je najgora stvar koju ljudi rade a koja im uništava zdravlja ili koja je to jedna promena koju možete da napravite a da ima najveći uticaj na zdravlje, sve su šanse da biste od njih dobili isti odgovor.
Jedna stvar koja najviše utiče na opšte zdravlje je gojaznost. Višak kilograma povećava rizik od mnogih ozbiljnih bolesti, utiče loše na imuni sistem i skraćuje životni vek.
"Od kancera, preko dijabetesa do srčanih bolesti, gojaznost povećava rizik od brojnih ozbiljnih medicinskih stanja", kaže stručnjak za gojaznost sa "Jejla", dr Džon Maganja Morton.
"Kada na to dodate činjenicu da gojaznost smanjuje efikasnost medicinskih tretmana i povećava rizik od komplikacija tokom lečenja, jasno je da gojaznost ima najviše posledica po zdravlje", dodaje.
Gojaznost se određuje prema indeksu telesne mase (BMI) – normalnim se smatra između 18 i 25, veći od 25 znači da osoba ima višak kilograma, a kada je BMI veći od 30 smatra se da je osoba gojazna.
Uzrok gojaznosti
Računica je prosta – ljudi postaju gojazni zato što svakodnevno unose više kalorija nego što ih potroše. Neke vrste namirnica koje su veoma obrađene – uključujući proste ugljene hidrate, slatkiše, grickalice i brzu hranu – ne zasite osobu, već u njoj bude potrebu za još hrane.
Ishrana koja je bogata obrađenim ugljenim hidratima povećava nivo šećera u krvi, a zatim ga naglo spušta, dovodeći do čestih "napada" gladi u toku dana.
Da bi se gojaznost sprečila ili da bi se skinuo višak kilograma, najbolje je konzumirati kvalitetne namirnice, poput voća, povrća, ribe, maslinovog ulja.
"Kvalitet ishrane je mnogo bolji od kvantiteta kalorija. Kvalitetne namirnice će gotovo automatski dovesti do bolje kontrole kalorija jer će vas duže držati sitim", poručuje profesorka preventivne medicine na Harvardu dr Džoen Menson.
(MONDO)