Štucanje nije tako bezazleno i ponekad može ukazivati na pojavu opasnih bolesti.
Kada nastane štucanje, obično se našalimo da nas "neko ogovara", koristimo mnogobrojne trikove poput zadržavanja daha, uzimanja dosta tečnosti, ali retko ko se zapita zašto i kako nastaje. Iako metode poput toga da vas prijatelj "uplaši" dok štucate ili da vas neko okrene naopačke nikada nisu dokazane, stručnjaci veruju da postepeno uzimanje vode može da pomogne.
Štucanje počinje u dijfragmi, koja se nalazi između pluća i stomaka. Ona se prilikom udisanja povlači naniže da bi vazduh ušao u pluća, a opušta se kada izdahnete, kako bi vazduh mogao da izađe iz pluća i prođe kroz nos ili usta.
Dijafragma je mišić u obliku padobrana koji odvaja grudi od stomaka. Kada se ovaj mišić grči, to vas natera da udišete vazduh u grlo, koji se odrazi na glasne žice. Tada dolazi do njihovog zatvaranja i karakterističnog zvuka koji se događa prilikom štucanja.
Razlozi štucanja mogu biti fizički i emocionalni, a najčešći su:
- kada jedete prebrzo ili jedete previše hrane
- kada ste nervozni ili uzbuđeni
- prilikom konzumiranja gaziranih pića ili previše alkohola
- kada ste u stresnim situacijama
- kada gutate vazduh tokom sisanja bombona ili žvakanja žvakaćih guma
Jasna Vujičić, dijetetičar nutricionista, otkrila je za "Blic ženu" da štucanje može trajati i godinama i otkrila kada je vreme da se obratite lekaru.
Štucanje obično ne traje dugo, ali postoje slučajevi da traje danima, pa i znatno duže. Ginisov rekorder u dužini štucanja je Čarls Osborn koji je štucao bez prestanka čak 68 godina. To ga nije sprečilo da vodi normalan život, ima decu i unuke i doživi 97 godina.
Dugotrajno štucanje obično nastaje zbog oštećenja ili pogoršanja stanja nerava povezanih sa dijafragmom. Sve od dlačica koje dodiruju bubnu opnu do upale grla može uticati na ove nerve, a u ozbiljnijim slučajevima tumor, gušavost ili cista na vratu mogu da ih oštete.
Štucanje koje traje takođe može biti zbog poremećaja centralnog nervnog sistema poput encefalitisa ili meningitisa, ili metaboličkih poremećaja poput dijabetesa ili otkazivanja bubrega. Lekovi poput steroida ili nekih sredstava za smirenje takođe mogu izazvati dugotrajnu pojavu štucanja.
Čak i određene medicinske procedure, posebno one koje zahtevaju anesteziju, mogu izazvati štucanje. Ako štucate duže od dva dana ili ako je štucanje toliko jako da ometa jelo, disanje, spavanje ili vam izaziva uznemirenost, trebalo bi da zakažete pregled kod svog lekara.
Takođe, sa svojim lekarom podelite i ako imate bilo kakav bol u stomaku, groznicu, kratak dah, povraćate ili iskašljavate krv dok štucate.
(MONDO/Blic žena)