Ukoliko obraćate pažnju na deklaracije na prehrambrenim proizvodima, onda ste sigurno primetili da one sadrže aditive. Tačnije, oznake poput E 252, E 171 i mnoge druge. Ljudi se često pitaju da li su deklaracije zaista tačne, kako da prepoznaju da li je namirnica zdrava ili štetna, a o tome je u emisiji RTS ordinacija govorila molekularni mikrobiolog doc. dr Mirjana Rajilić Stojanović.
Ona je upozorila da se na ovu temu šire raznorazne pretpostavke i teorije, kao i da je važno da ljudi budu upućeni u same aditive koji se nalaze u hrani.
"Moj utisak je da tu dosta ima manipulacije. To svakako uplaši čoveka, ali trebalo bi da imamo stručnjake koji se trude da hrana na policama bude bezbedna. Kada pričamo o tome koliko je zdrava, svakako je da je najzdravija hrana ona na kojoj nema deklaracije. Ako kupite povrće, meso, spremite, to će biti zdrav obrok. Ono što nudi prehrambena industrija, trebalo bi da bude bezbedno i zdravo, ali neophodno je da pre svega bude bezbedno", rekla je doktorka.
Dr Mirjana je objasnila i koja je funkcija pojačivača ukusa.
"Oni imaju funkciju samo da nam se to nešto dopadne. Učili smo da postoje četiri ukusa: slatko, kiselo, slano i gorko, ali meni nikada nije bilo jasno zašto ne postoji i "ljuto". Ipak, peti ukus je umami. To je jedan japanski naučnik otkrio, izolujući jednu komponentu iz morskih algi i video da doatkom u neku hranu, pravi taj fini ukus. Ne bi trebalo da je nezdravo, sama činjenica da potiče iz morskih algi, znači da nije štetno", istakla je ona.
Spisak aditiva je veliki, ali one na koje posebno treba obratiti pažnju su:
- E 252 kalijum-nitrat
- E 251 natrijum-nitrat
- E 250 natrijum-nitrit
- E 249 kalijum-nitrit
"Aditivi nisu direktno kancerogeni, ali ova četiri su problematična. Oni sa svojom hemijskom strukturom nisu problematični, jer, recimo, biljna hrana, kao što je spanać, je bogata nitratima. Međutim, kada se oni koriste za konzerviranje mesnih prerađevina, ono što je problematično a što Evropska agencija za bezbednost hrane još uvek nije na adekvatan način uzela u obzir, to je da postoji mišljenje Svetske zdravstvene organizacije da su mesne prerađevine, koje su konzervirane nitratima ili nitritima kancerogene prvog reda, konkretno za kancer debelog creva. Tako da, sa sigurnošću se može reći da on izaziva kancer", otkrila je dr Mirjana.
Kako da ih prepoznamo?
Doktorka je istakla da hrana koja poseduje intenzivnu crvenu boju definitivno sadrži kancerogene aditive, a potom je otkrila i šta ja rešenje.
"Mogu da se nađu u nekim sirevima, nije bitno da li su tvrđi ili mekši. Sve što je intenzivna crvena boja je pokazatelj da ih ima. Znači, sami po sebi, oni nisu problem, ali je problem zato što između aditiva i protetina koji se nalaze u mesu, dolazi do rekacije. Do te reakcije dolazi ili pod dejstvom kiseline u želucu ili kada pržimo, pod dejstvom crevnih mikroorganizama. Mislim da je najveći efekat na debelom crevu. Naravno da deca vole paštete, viršle, suhomesnato, ali vrlo često se svima savetuje da se hrana kombinuje", otkrila je ona.
(MONDO)