U noći između subote i nedelje, u dva sata ujutro, počinje letnje računanje vremena. Tada će se sat pomeriti jedan čas unapred, sa dva na tri ujutro, a mnogi ne znaju da se u ovom periodu najčešće događaju ozbiljni zdravstveni problemi.
Letnje računanje vremena je prvi put uvedeno u Nemačkoj, 1916. godine, sa ciljem da se radni dan obavi što više uz dnevne svetlosti, a potom su ovu promenu uvele i ostale zemlje.
Ipak, stručnjaci su brojne zdravstvene rizike povezali s prelascima na letnje vreme, jer se tada događa više srčanih i moždanih udara, kao i drugih kardiovaskularnih problema.
Naš unutrašnji sat ili cirkadijalni ritam nalazi se u skoro svakoj ćeliji našeg tela i utiče na sve, od nivoa hormona do krvnog pritiska. Ometanje ovog unutrašnjeg sata, čak i za sat vremena, može narušiti ravnotežu.
"Dan za danom jedete u pogrešno vreme, budete aktivni u pogrešno vreme, spavate u pogrešno vreme, a sve to stvara dugoročne zdravstvene efekte", kaže doktor Erin Flin-Evans, istraživač studije iz San Franciska.
Američki naučnici su 2018. godine otkrili da vrste poremećaja srčanog ritma raste nakon počinjanja letnjeg vremena. To može, kako su naveli, uzrokovati krvne ugruške, moždane udare ili prestanak rada srca.
Nesanica je, takođe, sastavnim problem. Nije ni malo neoubičajeno da tokom letnjeg vremena imate probleme sa spavanjem, što znatno može uticati i na memoriju, koncentraciju ili reflekse.
Kako bi izbegli pojavu bilo kod od navedenih rizika, lekari preporučuju da se postepeno navikavate na "pomeren sat". To znači da svako veče odete 15 do 20 minuta ranije na spavanje, u odnosu na vreme u koje ste navikli.
(MONDO)