Rak debelog creva je bolest koja može da se izleči, a što se pre dijagnostikuje, to su šanse veće. Rak debelog creva je drugi najsmrtonosniji karcinom, a godišnje od njega oboli oko dva miliona ljudi u svetu.
Dr Jelena Jevtović, lekar na specijalizaciji iz onkologije pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, kaže za Informer da je smrtnost visoka jer se ovo oboljenje najčešće otkriva u uznapredovalom stadijumu.
Ipak, postoje simptomi na koje posebno treba obratiti pažnju.
"Svaka vidljiva krv u stolici, kao i izmenjen ritam pražnjenja creva, treba da bude alarm da se pacijent javi lekaru", opominje dr Jevtović i ističe da je uzrok pojave raka debelog creva još uvek nepoznat.
"Tačno je da je nepoznat, ali se smatra da bolest nastaje u sadejstvu više faktora, uključujući genetske faktore, kao i faktore sredine i način života. Ishrana jeste važan faktor, ali ne i presudan. Smatra se da je ishrana bogata životinjskim mastima, crvenim mesom, mesnim prerađevinama, uz povećan unos rafinisanih šećera, jedan od faktora rizika za nastanak karcinoma, te bi u ishrani trebalo povećati unos vlakana, svežeg voća i povrća uz određen unos ribe i omega masnih kiselina", ističe doktorka.
Na pitanje kako se otkriva ovo stanje, dr Jevtović kaže da je potrebno uraditi jednostavan test.
"Skrining, odnosno rano otkrivanje karcinoma, trebalo bi sprovesti kod svih osoba starijih od 50 godina. Skrining se sprovodi kod lekara opšte prakse jednostavnim testom stolice na skriveno krvarenje u tri uzorka stolice. Ako su testovi negativni, potrebno je testove ponoviti za dve godine, a ako je jedan test na skriveno krvarenje pozitivan, ti pacijenti se dalje upućuju na kolonoskopski pregled da bi se otkrio tačan uzrok krvarenja", kaže doktorka i dodaje:
"Pozitivan test ne znači istovremeno i postojanje tumora, jer uzrok krvarenja mogu biti i benigni polipi, zapaljenjske bolesti creva, kao i venske bolesti", tvrdi doktorka.
Lečenje i prevencija
"Odluka o lečenju bolesti bi trebalo da bude doneta nakon prikaza pacijenta multidisciplinarnom onkološkom konzilijumu, a lečenje zavisi od stadijuma i lokalizacije bolesti. Ako je bolest otkrivena u početnom stadijumu, radikalna hirurška operacija je najčešće jedini i dovoljan modalitet, dok je kod karcinoma u odmaklom stadijumu, osim hirurške intervencije, neophodno i dalje onkološko i radioterapeutsko lečenje", ističe dr Jevtović i dodaje:
"Sistemska terapija je najčešće hemioterapija uz koju se sada kombinuju i biološki lekovi. Dostupnost i primena ciljane terapije u Srbiji lečenje pacijenata izjednačilo se sa evropskim i svetskim standardom. Najbolja preventiva su redovni lekarski pregledi uz uredan stil života", kaže doktorka.
(MONDO/Informer)