Mnogi nisu ni svesni da raznoraznim dijetama rizikuju svoj život, ističu doktorke.
Koliko društvene mreže imaju uticaj, dokazuje britanska anketa koja je ustanovila da je zahvaljujući njima, više od četvrtine ljudi izbacilo hleb iz ishrane u potpunosti, više od petine mlečne proizvode, a 23 odsto njih uopšte ne doručkuje.
Svi znamo da je doručak najvažniji obrok u toku dana, a stručnjake brine podatak da je 27 odsto ljudi izbacilo namirnice životinjskog porekla. Svedoci smo sve većeg promovisanja veganskog načina života, ali i "super brzih" dijeta koje nam pomažu u skidanju kilograma.
Poremećaji u ishrani nastaju lako, a mali broj ljudi zna da oni pripadaju psihijatrijskim poremećajima. O tome su u Jutarnjem programu na RTS-u govorile Kristin Vukašinović iz udruženja za borbu protiv poremećaja ishrane, anoreksije, bulimije i gojaznosti "Hestija" i doktorka Marija Đurović, psihijatar i šef Odseka za adolescentnu psihijatriju, KBC "Dragiša Mišović".
Simptomi početne faze poremećaja u ishrani često prođu neopaženo.
"To su nekako simptomi koji nisu neuobičajeni za pubertet. Mnogi od njih drže dijete, vrlo im je važno kako fizički izgledaju. Promene i oscilacije u raspoloženju - sve to nije neobično za taj uzrast. Zato je vama kao roditelju teško da primetite tako nešto", rekla je Kristin Vukašinović i dodala:
"Moram da kažem da su roditelji, da je porodica ključan faktor u borbi protiv ovih poremećaja od samog početka. Na tom putu, od prve dijagnostike kad se upozna bolest, pa na kraju u toj maratonskoj borbi koju smo prošli, a koja je duga i teška, nailazili smo na mnoga nerazumevanja i probleme i pokušaćemo kroz ovo udruženje da olakšamo roditeljima i pomognemo onima koji imaju te poremećaje", izjavila je Vukašinovićeva.
Osim toga, ona je naglasila da ovakvi poremećaji zahtevaju ozbiljne tretmane, ističući da "adolescenti ne žele da se leče jer tu bolest doživljavaju kao deo svog identiteta". S druge strane, dr Đurović naglašava da je najveća smrtnost u psihijatrijskim bolestima upravo kod poremećaja u ishrani.
"Primarno je da se oni fizički oporave, jer su usled dugotrajne neuhranjenosti došli u stanje fizičke slabosti koje, naravno, ima posledice. Kod devojčica je to najčešće gubitak menstrualnog ciklusa, poremećeni rad organa, pa disbalans hormona i naravno da vi onda ciljano tretirate te somatske probleme", ispričala je Vukašinovićeva.
(MONDO/RTS)