Hrana koju konzumiramo gotovo svakodnevno može negativno da utiče na naše kognitivne sposobnosti. Najnovija studija, predstavljena na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije 2022. u San Dijegu, pokazala je da se to dešava ako više od 20 odsto vaših dnevnih kalorija dolazi iz ultra obrađene hrane.
U ovom istraživanju učestvovalo je čak 10.000 ljudi, a rezultati su bili iznenađujući. Muškarci i žene koji su jeli najveće količine prerađene hrane, imali su 28 odsto bržu stopu globalnog kognitivnog pada i 25 odsto bržu stopu pada izvršne funkcije.
Jedna od autorki studije, dr Klaudija Suemoto, istakla je da obrađena hrana čini 25 do 30 odsto kalorija u prosečnoj ishrani.
"Imamo brzu hranu, jedemo puno čokolade i belog hleba", rekla je doktorka.
U poređenju sa prerađenom hranom, odnosno hranom koja sadrži šećer, so, ulje ili druge minimalne sastojke za preradu, poput konzervirane tunjevine ili povrća, ultra prerađena hrana se stvara ekstrakcijom supstanci.
One potiču od masti, skroba i dodatih šećera, a osim toga, sadrži i veštačke boje i aditive. Ukoliko razmišljate šta je tačno ultra obrađena hrana u vašem domu, onda treba da znate da je to hrana koja se uglavnom nalazi na vašim policama, poput keksića i slanih grickalica.
Jedna studija objavljena u "The Journals of Gerontologi" zaključila je da je konzumacija ultra prerađenog mesa i ulja ili namaza, povezana sa kognitivnim padom kod starijih osoba sa dijabetesom tipa 2.
Mozak nije jedini deo tela na koji ovakva hrana utiče. Studije pokazuju da visok kalorijski unos ultra prerađene hrane dovodi do povećanog rizika od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, dijabetesa tipa 2, što ujedno povećava i rizik od smrti.
(MONDO)