Svi znamo da redovne fizičke aktivnosti poboljšavaju zdravlje i doprinose tome da duže živite. Vežbe ne samo da jačaju mišiće i zglobove, već jačaju i vitalne organe poput srca i pluća.
Jedna prilično jednostavna vežba, kažu naučnici, može da otkrije koliko dugo ćete živeti.
Verovatno ste već čuli za onaj klasični test sedenja, u kojoj se od osobe traži da ustane iz sedećeg položaja, sa stolice. Doktori na osnovu toga mogu da procene koliko je neka starija osoba vitalna, u kakvom su stanju noge i telo, koliko su fleksibilni i kakva im je koordinacija.
Međutim, naučnici iz Brazila su kreirali drugi test i objavili su to Evropskom žurnalu preventivne kardiologije 2012. godine, gde tvrde da sledeća vežba može da otkrije koliko dugo ćete živeti.
Kako se izvodi vežba
Sedite na pod iz stojećeg položaja, a da pritom ne koristite ruke, šake niti kolena da usporite sedanje. Zatim iz sedećeg položaja ustanite, opet bez korišćenja ruku, šaka ili kolena, ako je moguće.
Ukoliko vam je to preteško, ukrštanje nogu prilikom sedanja i ustajanja može da vam pomogne, a ruke držite opuštene sa strane, kako bi vam pomogle u održanju balansa.
Kao beo brazilske studije, 2.002 učesnika starosti između 51 i 80 godine praćena su u proseku šest godina, a evo šta je utvrđeno rezultatima. Oni koji su morali da se pomognu rukama ili kolenima pri ustajanju i sedanju, bez obzira na to koliko su godina imali u tom trenutku, imali su sedam puta veći rizik od umiranja u narednih šest godina, nego oni koji mogu da ustanu ili sednu bez ikakve pomoću ruku ili kolena.
Razlog tome je, kažu naučnici, slabiiji mišićno-koštani sistem.
Naučnici su takođe objasnili da bolje ocene na ovom testu sedanja i ustajanja "pokazuju kapacitet da uspešno izvedu različite dnevne aktivnosti".
"Dobro je poznato da je aerobni fitnes usko povezan sa preživljavanjem, ali naša studija pokazuje da održavanje visokog nivoa fleksibilnosti tela, jačine mišića, koordinacije, ne samo što su dobri za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, već utiču pozitivno i na životni vek", rekao je jedan od istraživača, dr Klaudio Žil Araužo.
(MONDO)