Ankica Manojlović preživela je moždani udar u tramvaju na putu za posao. Posledice su ostale, a lekari ističu da su takvi slučajevi retki i upozoravaju na prevenciju bolesti koje dovode do moždanog udara.
Moždani udar se donedavno prepisivao starijoj populaciji, ali statistika pokazuje da sve veći broj mladih osoba doživi ovo obolenje. Tako smo u julu imali prilike da saznamo da je mladi fudbaler Partizana, A.M. (16) doživeo moždani udar i tada je prijavio da mu jedna strana tela trne.
Ankica Manojlović je moždani udar doživela u tramvaju, na putu za posao. Kako kaže, probudila se normalno, spremila i krenula na posao tramvajem za Novi Beograd. Ankica je svoje iskustvo detaljno ispričala u emisiji "150 minuta" na Prvoj, ističući da maltene nije osećala simptome.
"Simptomi su bili vrlo čudni. Zapravo, nisam imala nikakve simptome. Sve se desilo u tramvaju, rano ujutru, oko 7 sati. Išla sam prema Novom Beogradu i u jednom trenutku sam imala jako čudan osećaj. To nije bio osećaj koji mi je boleo, već kao da mi se glava odvojila od trupa", započela je Ankica i dodala:
"Simptomi su se stišali i ja sam po završetku svog posla otišla kući, ne znajući kako izgledam, nisam se ni pogledala u ogledalo. Deca su mi rekla: 'Mama, sa tobom se nešto dešava, nešto ti je sa licem'. Pogledala sam se u ogledalo i shvatila da je paraliza već krenula. Ipak, nije to bilo ništa strašno, malo se spustio kapak, spustile su se usne. To su bili simptomi poput onih kad vas udari promaja", objasnila je Ankica Manojlović.
Posle pregleda neurologa, Ankica je hospitalizovana.
"Bila sam u bolnici 26 dana. Rađeno mi je beskrajno mnogo analiza, od vađenja likvora, magnetne rezonance, raznih snimanja glave, lečenja. Stalno sam osećala neizvesnost, svakodnevno sam ponavljala da moram da se oporavim zbog dece koja me čekaju kod kuće. Sugestija je čudo, ako veruješ da će ti biti dobro, bude ti dobro, kao što se na kraju i pokazalo", ispričala je Ankica i otkrila posledice koje danas oseća:
"To su motorika desne strane i pokretljivost. Danas me više boli desna noga nego leva, desnom rukom neke poslove ne obavljam kao što mogu levom. Još uvek imam čudan osećaj iznad desne obrve i na licu, kao neke povremene trnce. Nije to tako značajno, sve je to s godinama prošlo", ispričala je Ankica koja danas normalno obavlja svakodnevne aktivnosti.
Njen slučaj je u emisiji prokomentarisala i dr Marjana Vukićević, ističući da je veoma retko da neko posle moždanog udara nastavi sa svakodnevnim aktivnostima.
"Moždani udar je veoma ozbiljno obolenje, baš zbog invaliditeta koje ostavlja. Samo 10 odsto pacijenata se vrati normalnom životu, dok ostali imaju teži oblik", rekla je doktorka i dodala:
"Naravno da postoji prevencija. Napredak medicine je najveći na polju moždanog udara. Naši pacijenti skoro u 95 odsto slučajeva imaju hipertenziju, odnosno povišen krvni pritisak koji je najčešće neadekvatno lečen. Ne piju redovno terapiju. Zatim, postoje povišene masti u krvi, ne žele da promene stil života, način ishrane. Ne žele da provere status masti u krvi i da dobiju terapiju. Naši ljudi jako malo vode računa o tome, često su gojazni i fizički neaktivni, a to su stvari na koje mi možemo da utičemo. Treba da utičemo na bolesti koje dovode do moždanog udara", upozorila je doktorka.
RANI ZNACI UPOZORENJA
"Postoje rani znaci, a to su znaci da se nešto prvi put pojavi, iznenada, nešto što nismo osećali ranije. To može biti trnjenje tela, vrtoglavice. Ti rani znaci mogu da budu prolazni, a to je ono što prevari pacijenta vrlo često. On kaže da to nije ništa, da je do vremena ili je pao pritisak... Nakon toga, može da se javi u mnogo težem obliku i da bude sa teškim znacima od kojih trećina ljudi ne preživi. Što pacijent ranije dođe u bolnicu, više ćemo neurona spasiti", objasnila je dr Vukićević.
KOJI POL JE U VEĆEM RIZIKU?
"Za moždani udar se kaže da je to bolest starije populacije, da je rizik veći posle 65. godine. Međutim, vreme ide i život se ubrzava, stresovi i hipertenzija postali su bolest mlađe populacije. Imamo pacijente koji imaju 30 i 45 godina sa vrlo ozbiljnim moždanim udarom. Imali su nelečeni visok pritisak, loše kontrolisanu šećernu bolest, pušili su, imaju visok procenat masti. To su pacijenti mladog uzrasta, a imaju uzroke starije populacije. Do 60. godine, muškarci i žene su podjednako zastupljeni, a nakon 60. žene češće boluju, ali dokazano je da one malo duže žive", rekla je doktorka.
(MONDO)