Trenutne zdravstvene preporuke su da ograničimo unos „slobodnih“ šećera u ishrani.
Slobodni šećeri su oni koji se dodaju hrani ili koji su prirodno prisutni u medu, sirupima i voćnim sokovima, ali ne uključuju šećere koji se prirodno pojavljuju u mleku i mlečnim proizvodima.
Potencijalni negativan uticaj velikog unosa slobodnih šećera na zdravlje, povezan je sa uvećanjem težine, čime doprinosi gojaznosti, povećanom riziku od razvijanja dijabetesa tipa 2 i učestalošću karijesa.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da smanjimo unos slobodnih šećera tokom života, preporučujući odraslima i deci da ograniče unos šećera na 10% ukupnog energetskog unosa. U Velikoj Britaniji, na primer, Naučni komitet za ishranu (SACN) preporučuje da unos slobodnih šećera ne bi trebalo da prelazi 5% ukupnog energetskog unosa.
S obzirom na trenutnu visoku potrošnju slobodnih šećera u populaciji, postizanje takvog smanjenja unosa šećera je izazov i zahteva temeljne pristupe, uključujući promociju zdravijeg izbora i reformulaciju proizvoda.
U vreme kada stopa gojaznosti neprestano raste širom sveta, vlasti podstiču proizvođače hrane i pića da zamene šećere i smanjuju kalorije. Niskokalorijske zaslađivače treba koristiti za stvaranje takvih proizvoda koji će znatno smanjiti unos energije i doprineti zdravijem životu.