Na portalu Mondo početkom nedelje preneto je "upozorenje" o prisustvu genetički modifikovanih banana na tržištu Srbije, ali to je bila dezinformacija. Kao "dokaz" da je nešto GMO navodno je istaknut petocifreni broj koji počinje sa brojem osam, ali to nije tačno.
Portal Istinomer.rs podsetio je u analizi da da su zvaničnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u više navrata isticali takozvanu "nultu toleranciju" na proizvodnju i trgovinu FMP u Srbiji i da je promet takve robe u našoj zemlji zabranjen "jasnim i rigoroznim" Zakonom o genetički modifikovanim organizmima.
Analizu sa portala Istinomer prenosimo u celini:
Zakon iz 2009. godine koji je, kako ističu, stroži i od zakonodavstva EU i zemalja članica Svetske trgovinske organizacije, definiše GMO kao „organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije”.
Tačnije, GMO ili genetički modifikovani organizmi su biljni ili životinjski organizmi sa modifikovanom DNK, dok je genetički modifikovana (biotehnološka) hrana (GM) ona koja u sebi sadrži genetički modifikovane organizme.
Međutim, iako su promet i prodaja GMO u Srbiji zabranjeni, delom se toleriše njihovo prisustvo u poljoprivrednom semenu (do 0,1 odsto GMO) i poljoprivrednim proizvodima biljnog porekla (do 0,9 GMO).
Postavljanje takvog zakonskog okvira podrazumeva i postojanje stroge kontrole i inspekcije proizvoda na koje se sumnja da sadrže veće količine GMO.
A koliko često se GMO zaista sreće u praksi? Sa novosadskog Naučnog instituta za prehrambene tehnologije FINS kažu — ne tako često.
„Radimo detekciju prisustva GMO i, u smislu učestalosti, javlja se manje od pet uzoraka na 300 ispitivanih godišnje, s tim što i tada, detekcija prisustva ne znači da je limit prisustva GMO veći od zakonskiog maksimuma od 0,9 odsto”, navode iz Instituta za portal Agromedia.
Nakon detekcije uzorka sa GMO, vrši se kvantitativna ili kvalitativna analiza uz pomoć koje se određuje procenat GMO. „Samo ukoliko je rezultat dobijen kvantifikacijom viši od 0,9 odsto, takav organizam smatramo genetski modifikovanim”, dodaje se u objašnjenju Instituta..
Oni takođe ističu i da se u praksi najviše testira semenski materijal, uglavnom kukuruz i soja, ali i pšenica i druge žitarice.
Broj osam — GMO? Mit.
Međutim, kako je došlo do zabune oko, konkretno, broja 8 i GMO na portalima i društvenim mrežama?
PLU (price look-up) kodove dodeljuje Međunarodna federacija za proizvodni standard (IFPS). Ovi kodovi se nasumično dodeljuju u okviru serije brojeva od 3000, 4000, 83000 i 84000.
Suprotno tvrdnjama koji se ovih dana mogu videti u medijima, ovi kodovi ne predstavljaju siguran znak potrošačima da je dati artikal genetski modifikovan.
U saopštenju iz 2018, IFPS navodi da „iako je prefiks „8“ (83000-84999) nekada bio rezervisan za proizvode GMO, on se nikada nije koristio u maloprodaji”.
Od jula 2015. godine, ova međunarodna institucija više ne označava GMO sa oznakom „8“.
Aktuelna standardizacija i dodeljeni PLU kodovi se nalaze na sajtu IFPS.
Dakle, činjenica je da za sada — nalepnice sa deklaracijom banana iz srpskih marketa i pijaca sa brojem osam ne znače, niti dokazuju da ova namirnica sadrži GMO. Podsetimo, u Srbiji su promet i proizvodnja ovog tipa proizvoda zakonski zabranjeni.