U ponudi sve češće viđamo biljna mleka koja mahom sadrže veštačke zaslađivače, a o tome koliko su zapravo zdrava i koje mleko se najviše preporučuje, govori Milka Raičević.
Poslednjih meseci u domaćim marketima nailazimo na slabiji izbor dugotrajnog mleka, ali zato ostalih vrsti mleka ne manjka i pred potrošačima nije nimalo lak izbor. Kozije mleko, ovseno, pirinčano, mleko od pistaća, lešnika, kokosovo, bademovo, izbor je popriličan, a kada su u pitanju kiselomlečni napici i tu je u ponudi široki dijapazon.
Ipak, cena pojedinih mleka prilično je visoka, a koje od njih je zapravo najzdravije otkriva nam Milka Raičević, dijetetičar-nutricionista.
“Baš kao što jedemo razne vrste hleba, trebalo bi da konzumiramo i različite vrste mleka. Generalno, najzdravije je magareće mleko koje je i nasjkuplje, ali kada je u pitanju kravlje mleko i procenat mlečne masti, za decu bih preporučila mleko sa 2,8 ili 3,2 procenata mlečne masti imajući u vidu da je njima potrebno mnogo više masti nego odraslom čoveku. S druge strane, u kasnijem periodu rasta i razvoja, pogotovo kada su u pitanju odrasle osobe, trebalo bi uzimati mleko sa manjim procentom mlečne masti jer te masnoće iz mleka organizam treba da svari. Mleko je teško varljivo, ono je nekom majka, nekom maćeha“, kaže nutricionista čija su preporuka na prvom mestu kiselomlečni proizvodi koji obiluju probiotskim kulturama.
Međutim, kako Raičević tvrdi, nećete pogrešiti ako uzmete punomasno mleka jer kod mleka sa manjim procentom mlečne masti, da biste nešto oduzeli, morate dodati nešto drugo radi poboljšanja ukusa.
„Ne bojim se masnoće iz mleka jer se holesterol ne dobija od mlečne masti, što je ujedno i najveća zabluda, već usled insulinskog poremećaja“, naglašava stručnjak za ishranu i apeluje da ipak neka mera kada je u pitanju unos mleka mora da se zna.
„Jedna čaša kiselog mleka, jedna čaša slatkog, eventualno dve, su sasvim dovoljne. Ukoliko se mlečni proizvodi konzumiraju u noćnim satima, u tom slučaju je najbolje uneti neki kiselomlečni proizvod jer ćete lakše zaspati i organizam će imati manje opterećenje“, kaže Raičević.
Menjajte proizvođače
Preporučuje i da konzumiramo mlečne proizvode od različitih proizvođača mleka jer svaki od njih ima zastupljeni određenu probiotsku kulturu.
„Jako je bitno da se ne vežemo samo za jednu probiotsku kulturu, već unosimo razne probiotske kulture koje će omogućiti da se sloj bakterija u debelom i tankom crevu rasporedi na pravi način i podigne nam imunitet. Moja preporuka je na prvom mestu kefir jer poseduje jedinstvenu kulturu“, navodi Raičević dodajući da se u marketima sada mogu naći mleka i mlečni proizvodi koji imaju određene formule i namenjeni su tačno određenoj grupaciji.
Nutricionista zato ističe da pre kupovine uvek treba pročitati sadržaj na pakovanju.
Kuvajte mleko pre upotrebe
Naša sagovornica navodi da nije toliko važno da li konzumiramo sveže ili dugotrajno mleko, s tim što sveže treba iskoristi istog dana, a kod dugotrajnog je naznačen rok upotrebe. Ipak, kako savetuje, pre upotrebe bi bilo dobro da se mleko skuva.
Da li su biljna mleka zdrava?
Biljna mleka su zapravo vodeni ekstrakti žitarica koji služe kao zamena za mleko životinjskog porekla, a nastali su kao odgovor na potražnju velikog dela populacije koja je razvila intoleranciju na kravlje mlijeko. Takođe, koriste ih i oni koji žele da izbegnu ili smanje unos namirnica životinjskog porekla, te su posebno popularna u vreme posta.
„Biljna mleka su mnogo lakše varljiva, ali mi nemamo toliko naviku da ih konzumiramo. Recimo Kinezi ne piju kravlje mleko jer nemaju enzime za njegovo varenje i zbog toga su biljna mleka u velikoj meri namenjena njihovom tržištu, mada i oni konzumiraju kiselomlečne proizvode, što implicira da njih svi možemo da svarimo“, kaže Raičević napominjući da je od svih biljnih mleka najidealnije ovseno mleko koje se svrstava u kategoriju majčinog mleka jer je jedino mleko koje nema nikakve nusprobleme kada je u pitanju njegovo uvođenje u ishranu.
„Ipak, kod nas su češće u upotrebi bademovo i kokosovo mleko koje ima sastav ljudske plazme i dobro je za decu, sportiste i trudnice, dok bademovo mleko na prvom mestu čuva kosti i daje im jačinu. Tu je i sojino mleko, ali pre kupovine bi trebalo proveriti da li je iz organskog uzgoja“, savetuje naša sagovornica koja smatra da je najidealnije varijanta da sami pravite svoje biljno mleko umesto da ih kupujete jer mahom sadrže veštačke zaslađivače i boje.
(MONDO)