Ukoliko zavirite na police marketa, pogotovo onih većih i bolje snabdevenih, tamo ćete naći veliki izbor voća i povrća počevši od malina, jagoda, trešnji, kupina, ribizla, lubenica, dinja do mladog luka, rotkvica, mladog krompira itd. Pre samo manje od deset godina, ovakav trend je bio gotovo nezamisliv, a iako mnogi uživaju u ovim namirnicama ne znajući odakle dolaze i kakvog su kvaliteta, stručnjaci savetuju da ograničimo njihov unos jer nesozonsko voće i povrće ne dolazi sa našeg podneblja i dosta je tretirano hemijskim preparatima.
“Naš organizam najbolje prihvata sezonsko voće i povrće, kao i autohtone vrste. Vidim da ljudi kupuju nesezonsko voće, ali to nije preporučljivo jer se u velikoj meri prska. Trešnje, maline, jagode itd. se uvoze pa moraju da se prskaju kako bi izdržale transport i do nas došle u svežem stanju. Uvezeno voće i povrće zato nije isto kao domaće. To je hemija koju unosimo u organizam. Sa mladim lukom nije takav slučaj jer se on ovde uzgaja i prska u daleko manjoj meri”, objašnjava nutricionista Branka Mirković i dodaje da bi u zimskim mesecima građanima preporučila da konzumiraju citruse, odnosno limun, pomorandže, mandarine, kao i jabuke koje bi pre upotrebe trebalo dobro oprati jer se takođe dosta prskaju.
Takođe, nutricionista savetuje da u ishranu uvrstimo i ono voće koje ima jaku otpornu koru, kao što su npr. dunje, a koje generalno zanemarujemo u ishrani.
Banane ne mogu da se mere sa citrusima
S druge strane, u Srbiji se najviše konzumiraju banane koje su, kako naša sagovornica kaže, odlične jer imaju puno kalijuma i debelu neporoznu koru koja ih štiti u velikoj meri od hemikalija, ali ne mogu da se mere sa citrusima koji imaju visoku koncentraciju C vitamina.
Nutricionista naglašava i da je važno da ljudi znaju da organizam može da primi određenu količninu voća i povrća, pa u slučaju da preteramo u konzumaciji, naš organizam će ih samo eliminisati, nećemo imati nikakve koristi.
“Ako pojedete kilogram pomorandži ništa nećete uraditi jer će organizam primiti samo tačno koliko mu treba. Dakle, bitna je svakodnevna konzumacija, a optimalna mera je od 200 do 250 gr voća, svakako za one koji imaju problema sa insulinom i manje”, kaže Mirković.
Izbegavajte kandirano voće
Kada je u pitanju koštunjavo vođe, nutricionista navodi da je ono jako zdravo, samo je ponovo jako važno ograničiti unete količine jer lešnici, bademi, orasi itd. sadrže mnogo kalorija, kakav je slučaj i sa suvim voće.
“U slučaju da pojedete više od deset badema koji ima 2 grama po komadu, može doći do smanjenja kiseline u želudcu. Svakako, ne treba preterivati, postoje tačno određene doze, baš kao i kod lekova”, naglašava nutricionista precizirajući da kikiriki ne spade u koštunjavo voće, ali da ga preporučuje za konzumaciju, izuzev kikirikija prženog u ulja.
Na kraju, naša sagovornica naglašava da postoji velika razlika između sušenog i kandiranog voća, što ljudima često stvara zabunu.
“Suvo voće je jako važno da se konzumira jer ima korisna vlakna koja pomažu varenju, dok kandirano znači da je ušećereno, stoga je važno da uvek pročitate deklaraciju na pakovanju. U slučaju da piše ‘kandirano’ imajte u vidu da mu je dodat šećer”, kaže Mirković i zbog higijene savetuje da kupujemo suvo voće koje se prodaje u ambalaži, ne u rinfuzu.
(Mondo)