Ukoliko imate problem sa alergijama, redovno slušate o zagađenosti vazduha, imate malo dete ili samo želite da udišete čist vazduh u svom domu, koji god da je vaš razlog, sigurno ste razmišljali o kupovini prečišćivača (u daljem tekstu prečistača) vazduha ili ste jedan već odavno nabavili za svoj dom. Ipak, većina nas ne može a da se ne zapita: Da li prečistači zaista rade svoj posao? Obećavaju da će filtrirati prašinu, polen, dim, PM čestice, ali da li to zaista ispunjavaju ili su pak samo precenjeni?
Nebojša Vasilev, inženjer za filtraciju vazduha iz kompanije EuroCons Group daje nam odgovore na sva pitanja vezana za ove uređaje, otkriva po kom principu rade, koliko troše električne energije, kakve sve vrste postoje, ali i zašto se cene ovih uređaja toliko razlikuju?
“Svrha i princip rada prečistača vazduha je slična svrsi i radu usisivača, s tom razlikom što usisivač sakuplja u svoju kesu ili rezervoar tj. filter, čestice nataložene na podlogu, a prečistač vazduha, usisava u svoje filtere čestice koje lebde u vazduhu, ili su dovoljno lake da bivaju podignute sa podloge i ostaju da lebde u vazduhu dovoljno dugo da ih usisa prečistač vazduha. U osnovi, princip rada je sasvim prost – ispred ventilatora stavite filter koji u sebi zadržava sve što može da se zakači za filter medijum tj. materijal od koga je filter napravljen. Uglavnom se koriste dve vrste filter medijuma, materijal sličan papirnatom platnu, koji zadržava krupne čestice mikronske veličine i material od aktivnog uglja u obliku zrnaca koji zadržava čestice gasova veličine molekula”, objašnjava stručnjak za MONDO napominjući da bi od kvaliteta primenjenog filter medijuma najviše trebalo da zavisi cena prečistača vazduha.
Koji prečistač vazduha da izaberemo?
S obzirom da je ponuda ovih uređaja na tržištu prilično šarenolika, kupci se često nađu u dilemi za koji prečistač da se odluče – da li onaj koji ima visoku cenu koja je možda garant efikasnosti i kvaliteta ili pak, neki od uređaja koji se prodaje po ceni od tek nekoliko hiljada dinara?
“Preveliko šarenilo proizvoda u ponudi izazvalo je konfuziju kod kupaca kojima needukovani prodavci ne mogu da objasne razlike i onda svaka sugestija može postati negativno dočekana jer ne otkriva šta kupcu treba i šta dobija za plaćenu cenu. Prečistača ima i jeftinijih i skupljih. Ako, za početak zaobiđemo politiku cena koju stvaraju trgovaci, opravdanost u različitim redovima veličine koštanja prečistača vazduha možemo naći u ugrađenim tehnologijama filtracije, senzorike, automatizacije i komunikacije sa korisnikom”, pojašnjava Vasilev koji dodaje da generalno rečeno svi prečistači vazduha nešto urade.
“Nijedan uređaj neće opstati na tržištu ako baš ništa ne vredi (mada sam nailazio i na takve koji kao prečišćavaju bućkajući vodu), ali ovo je vreme neprimerenih cena od mobilnih telefona pa do kvadrata stanova, tako da svaka roba nađe svog kupca. Za probleme zagađenog vazduha je za razliku od većine ostalih stvari potrebna edukacija, jer vazduh nam je potrebniji od svega drugog. Zapamtite: dnevni obrok hrane je 1kg , vode oko 2kg, a šta mislite koliki je obrok vazduha dnevno – 15kg do 20kg (ko se izlaže naporu njemu treba još mnogo više)”, kaže naš sagovornik.
S druge strane, kada je u pitanju potrošnja električne energije koju ovi uređaji zahtevaju, a koja je mnogima možda najvažnija stavka pri kupovinu, inženjer naglašava da prečistači vazduha troše zanemarljivo malo struje u odnosu na usisivače.
Koji sve tipovi prečistača postoje?
Generalno, kako Vasilev objašnjava, razlike između tipova prečistača vazduha su prema a) vrsti filtracije i b) efikasnosti filtera. Kada je reč o vrti filtracije, postoji više vrsta prečišćavanja vazduha u zavisnosti od željenog cilja tj. kakav kvalitet vazduha želite da postignete i gde (napolju ili unutra – privatan prostor (kućni), ili javni (kancelarije, škole, bolnice, restorani, sale) ili industrijski (nije isto mašinska radionica i farmacija).
Kako stručnjak dalje navodi, vrste filtracije koje su primenjene u prečistačima vazduha su:
- čestični filteri - grubi, fini, HEPA – sakupljaju čestice veće od PM10 mikrona (dlake, grinje, vidljiva prašina) do manjih od PM0,1 mikrona ( virusi, aerosoli), te su zato osnovni i najefikasniji način filtracije vazduha od najzastupljenijih kontaminenata u vazduhu koji nas okružuje u zatvorenom prostoru
- molekularni filteri (aktivni ugalj, aktivni aluminijum) – sakupljaju gasove, dim, mirise i osnovni su i najefikasniji način filtracije gasovitih zagađivača koji se mogu naći u zatvorenom prostoru
- elektrostatički filteri – sakupljaju i čestice i gasove i masne pare
- jonizatori – stvaraju negativne jone molekula vazduha koji utiču na ukrupnjavanje PM čestica i raspadanje gasova tako da odstranjuju mirise
- ozonizatori – pretvaraju stabilne molekule kisonika O2 u radikalno nestabilne O3 -ozon, koji se lako vezuje za zagađivače u vazduhu, ali se i sam smatra polutantom, jer kao oksidant deluje i na ćelije organizma na način suprotan od antioksidanasa
- UV lampe – koriste se za sterilizaciju vazduha pomoću ultraljubičaste svetlosti – elektromagnetno zračenje tačno određene talasne dužine koje uništava DNK lanac u ćelijama
Nasuprot tome, kada govorimo efikasnosti filtracije koja je osnovna tehnička karakteristika prečišćavanja vazduha, Vasilev kaže:
“Da biste sebi lakše predstavili šta znači kada piše 'mogućnost filtracije 99% mikronskih čestica', to u prevodu znači da od 1.000.000 čestica u metru kubnom vazduha koji prečistač provuče kroz sebe, filter zadrži 990.000 čestica, a propusti 10.000 čestica mikronske veličine (misli se na čestice veće od 1 mikrona kao što su polen, grinje, plesni, veće bakterije). Međutim, ako nas zanimaju fine čestice manje od mikrona koje su toliko sitne da mogu da prodru u alveole u plućima, koje su otprilike veličine mikrona, onda su brojevi potpuno drugačiji jer u 1 kubnom metru vazduha obično ima preko 100 miliona takvih čestica. To znači da filter efikasnosti 99% zadrži 99 miliona čestica, ali propusti 1 milion i ako je u pitanju korona virus čija je zaraznost velika u koncntraciji 100ppm – sto virusa u milion čestica, onda nam treba mnogo efikasniji filter da bi sprečili širenje zaraze – npr 99.9% koji propušta 100.000 čestica kod kojih je mogućnost da je korona virus prošao kroz filter manja od 1”, navodi inženjer za MONDO i zaključuje:
“Takvi filteri velike efikasnosti, na fine čestice se zovu HEPA filteri i njihova cena formira krajnju cenu prečistača vazduha. Naravno, nisu svi HEPA filteri isti. Njihov kvalitet se drastično može razlikovati i zato proizvodnja ovih filtera podleže standardima koji vrši klasifikaciju, tako da dobar HEPA filter ima obavezno na sebi nalepnicu da je validiran”.
(Mondo)