Svaka četvrta osoba tokom života se suoči sa nekim od psihijatrijskih poremećaja, a najčešće je reč o anksioznosti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pojedini oblici psihičkih poremećaja biće najrasprostranjenije bolesti čovečanstva u 21. veku. Depresija i anksioznost prete, kako se navodi, da poprime epidemijske razmere. Pre skoro dve godine, mnogi nisu znali ni definiciju ovog stanja, a danas je i sami stručnjaci nazivaju "modernom bolešću" zbog velike zastupljenosti.
Dosadašnji podaci govore da u Srbiji 400.000 ljudi svakodnevno vodi borbu sa anksioznošću. Ipak, još uvek niko ne može da tvrdi da je anksioznost bolest, jer je lekari definišu kao "prolazno stanje izazvano trenutnim nezadovoljstvom, neuspehom, traumom"... Prva asocijacija na anksioznost je strah, ali važno je napomenuti da se ne radi o strahu koji se javlja, primera radi, prilikom grmljavine ili letenja avionom. Reč je o strahu koji konstantno prati čoveka, a koji u sebi nosi strepnju ili tegobu.
Nervozno znojenje, osećaj uznemirenosti ili neprestana briga su uobičajeni znaci anksioznosti. Može da se manifestuje na bezbroj načina, koji uspešno ometaju život i svakodnevno funkcionisanje. Klinički psiholog Set Gilihan i sam je osetio ovo stanje. Upozorio je da mnogi anksioznost shvataju kao slabost, zbog čega ne žele sebi da priznaju poremećaj i otkrio je nekoliko simptoma na koje treba posebno obratiti pažnju. To su:
- izbegavanje spontanosti
- večita zaokupljenost obavezama
- stalno planiranje unapred
- izbegavanje društvenih situacija
- fizička napetost
- problemi kod oslanjanja na druge
- perfekcionizam
- odlaganje obaveza ili dogovora
- završavanje zadataka što je pre moguće, čak i pre roka
- neprestano izvinjavanje drugima
- česta konzumacija alkohola u društvu
"Pre mnogo godina, razgovarao sam sa koleginicom na poslu koja je primetila da imam dosta izraženu socijalnu anksioznost koju sam dobro skrivao. Osetio sam fizičku nelagodu kad je to rekla, ali sam odmah znao da je videla pravu istinu. Mnogi od nas radije ne misle o sebi da su anksiozni jer to smatraju određenom vrstom slabosti ili ličnog neuspeha. Međutim, sasvim je normalno da se svi povremeno osećamo anksiozno. Što češće uspemo da prepoznamo anksioznost kod sebe, to ćemo lakše sprečiti da kontroliše naše živote na načine kojih nismo ni svesni", rekao je psiholog.
Osim što je sve učestalija, anksioznost je sve češće praćena još nekom bolešću. Najvažnije je potražiti stručnu pomoć i to na vreme. Lekovi često nisu dovoljni, pa se pacijentima savetuje i odlazak na psihoterapije.
(MONDO)