Kućne biljke, osim što daju lepši izgled svakom prostoru, prečišćavaju vazduh i pružaju nam kiseonik, a neke od njih mogu imati i lekovite svrhe. Ipak, pojedine vrste su otrovne i u slučaju konzumacije, mogu biti opasne, pa je poseban oprez potreban ukoliko u stanu borave deca ili kućni ljubimci.
Trovanje se može javiti ako osoba ili ljubimac pojede lišće ili plod otrovne biljke, a upravo jedna takva nalazi se svuda oko nas. Imamo je u svim gradovima, u velikom broju je prisutna u dvorištima kuća, parkovima, šumama, na grobljima itd.
Radenko Bakoč direktor firme koja izvodi održiva rešenja za razne kategorije zelenih površina i otvorenih prostora, u razgovoru za MONDO upozorava na ukrasni četinar pod nazivom Tisa, biljku koja raste i kao drvo i kao žbun.
“Tisa je inače lekovita biljka i možemo je naći svuda oko nas, ali u slučaju konzumacije može da bude otrovna. Njen otrov se koristi kao lek za lečenje raka, svakako u tačno određenoj dozi. Tisin plod čine crvene, male bobice koje su slatke i ljigave, čak mogu da se jedu, ali prilikom konzumacije moramo da pazimo da se koštica koja je u unutrašnjosti ne prelomi. Čak možemo i da progutamo košticu, ali u slučaju da se polomi, otrov se oslobađa”, navodi iskusni poznavalac biljaka i upozorava da je otrovan i list biljke Tisa.
Difenbahija, aglaonema i spatifilum
S druge strane, kada su u pitanju enterijerske biljke, stručnjaci kažu da apsolutno sve sobne biljke prečišćavaju vazduh i da su korisne u našem domu, pa čak i da mogu da se drže u spavaćoj sobi, uprskos opštem uverenju da to može biti štetno.
“Efikasnost biljke, odnosno njena sposobnost da prečišćava vazduh zavisi od površine lisne mase, odnosno što je veća lisna masa, biljka u većoj meri ima sposobnost da uklanja štetne materije iz vazduha. Na primer, orhideja ima mali list i ne može da postigne veliki učinak u pogledu filtracije, dok biljke sa velikim kožastim listovima filtraciju vrše na najefikasniji način. Na prvom mestu, preporučila bih difenbahiju, aglaonemu i spatifilum kao idealne vrste koje filtriraju vazduh. Takođe, efikasno čišćenje vrše i biljke sa tamnim, ljubičastim listovima”, savetuje Lana, stručnjak iz kompanije Demetra RB.
Naša sagovornica naglašava da su priče o štetnom učinku biljaka u spavaćoj sobi samo običan mit i da se razlog takvog verovanja krije iza činjenice da tokom dana biljke otpuštaju kiseonik kao posledica fotosinteze, dok noću zbog odsutnosti svetlosti proizvode ugljen dioksid koji izaziva smetnje pri disanju. Ipak, kako ističe, istina je da je ta količina bezopasna za čovekovo zdravlje i da držanje biljke u spavaćoj sobi pruža daleko više koristi nego štete.
Međutim, savetuje da treba biti oprezan jer neke biljke koje često uzgajamo u stanovima kao što su aglaonema i difenbajija, koje ujedno znatno doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha, imaju otrovan list, te da treba biti oprezan, pogotovo ako u stanu borave deca.
(MONDO)