KAKO ZAUSTAVITI PROLIV: 5 najboljih načina da sprečite NADIMANJE i BOLNE GRČEVE, a ova hrana je NAJOPASNIJA

Dijareja, odnosno proliv je jedno od najneprijatnijih stanja, koje obično nije opasno (mada u nekim slučajevima može da bude simptom neke teže bolesti), ali koje umnogome remeti kvalitet života. Kada imate "napad" proliva, nećete se usuditi da idete van kuće, posebno ne na javna mesta jer se nikad ne zna da li će običan gutljaj soka ili kafe, da isprovocira stolicu.

Uobičajeni simptomi dijareje su česte, vodene stolice, grčevi u stomaku i nadimanje. Takođe, ovo je po pravilu način na koji se naše telo nosi sa poremećajima u gastrointestinalnom traktu. Akutna dijareja traje manje od dve nedelje i uglavnom je uzrokuju sledeća stanja:

• virusna infekcija,
• bakterijska infekcija,
• trovanje hranom,
• nedavna upotreba antibiotika,
• voda kontaminirana infektivnim agensom.

Infektivna dijareja je česta kod male dece i obično je uzrokovana virusom. Putnički proliv se javlja ako putujete u nerazvijena područja sa kontaminiranom vodom. Bakterije iz nepropisno skladištene ili kuvane hrane su tipični uzročnici trovanja.

A evo šta je najvažnije kod akutne dijareje...

1. Hidratacija

Hidratacija je veoma važna kada imate dijareju. Dehidratacija može da bude fatalna kod male dece i starijih odraslih osoba. Savet stručnjaka jeste da se kod beba koje imaju ovaj problem nastavi sa dojenjem ili hranjenjem "formulom". Kod ovog stanja se preporučuju oralni rastvori za hidrataciju, a daje se u malim količinama i to često.

Studije su pokazale da su kod odraslih sa blagim simptomima dijareje, sportska pića i rastvori za rehidrataciju (koji se prodaju bez recepta) podjednako efikasni. Alkohol, mleko, gazirana pića i kafa ne bi trebalo da se koriste za hidrataciju, jer mogu da pogoršaju simptome.

2. Probiotici

Probiotici su izvori "dobrih" bakterija koje stvaraju zdravu "okruženje" u crevim. Oni su u suštini živi mikroorganizmi koji postoje u određenim namirnicama, kao što su: meki sirevi, kvas od repe, švapski sir, tamna čokolada, zelene masline, kefir, kimči, kombuha, kiseli kupus, miso, kiseli krastavci, hleb od kiselog testa, jogurt...

Probiotici takođe mogu da se uzimaju u vidu praha ili tableta. Dobre bakterije koje žive u crevnom traktu neophodne su za normalno funkcionisanje gastrointestinalnog sistema. One igraju važnu ulogu u zaštiti od infekcije. Kada se sistem promeni antibioticima ili preplavi nezdravim bakterijama ili virusima, tada se javlja dijareja. Probiotici mogu da pomognu kod ovog stanja tako što uspostavljaju ravnotežu bakterija u crevima.

"Saccharomices boulardii" je probiotik kvasca. Iako nije bakterija, on tako deluje na organizam. S. boulardii može da zaustavi proliv uzrokovan antibioticima, a zapaženo je i da pomaže kod putničke dijareje. Studije sugerišu da olakšava crevima da se bore protiv patogena i obezbeđuje da se pravilno apsorbuju hranljive materije. Pošto je kvasac, ljudi sa narušenim imunitetom bi trebalo oprezno da ga koriste.

3. Lekovi bez recepta

Uz nadzor lekara, nekoliko lekova bez recepta mogu da pomognu kod akutne dijareje, ali pod uslovom da simptomi nisu previše ozbiljni i "teški". Uobičajeni lekovi koji mogu da se kupuju bez recepta za ovo stanje sadrže:

• bizmut subsalicilat (pepto-bismol i kaopektat),
• loperamid (imodijum).

Iako mogu da ublaže simptome, važno je napomenuti da ne leče osnovni uzrok dijareje. Ako imate hronični proliv, ne bi trebalo da koristite ove lekove bez saglasnosti lekara. Pod ovim pojmom se smatra dijareja koja traje više od 14 dana.

Uzroci su često različiti, a lekari savetuju poseban oprez kod dece sa ovim problemom. Dehidratacija, koja se javlja kao posledica, može da bude opasna i da se brzo ispolji kod mališana. U teškom obliku je čak opasna po život. Lekovi koji se ne kupuju na recept se ne preporučuju kod dece. Bebe mlađe od tri meseca koje imaju dijareju treba odmah odvesti lekaru.

Ako imate krvavu dijareju, groznicu, simptome duže od sedam dana, intenzivan bol u stomaku ili proliv koji se pogoršava, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć.

4. Hrana koja se preporučuje

Većina koja muči muku sa prolivima, obično izbegava da jede, ali određena hrana može da pomogne u ublažavanju simptoma. Suština je da se unosi ona koja ima malo vlakana i koja pomaže da se učvrsti stolicu. U ovakve namirnice spadaju:

• banane
• pirinač (beli)
• pečena jabuka
• tost

Ostale namirnice koje se obično dobro podnose kod problema sa dijarejom su:

• ovsena kaša
• kuvani ili pečeni krompir (sa oguljenom korom)
• pečena piletina bez kožice
• pileća supa (pomaže u rehidrataciju)

5. Hrana koju treba izbegavati

Pržena i masna hrana obično se ne preporučuju i osobe koje pate od proliva je teško podnose. Takođe je poželjno da se izbegavaju namirnice bogate vlaknima poput mekinja, kao i voća i povrća koje može da pojača nadimanje. Evo koje namirnice je poželjno da izbegavate kod problema sa prolivom:

• alkohol,
• veštački zaslađivači (nalaze u žvakaćim gumama, dijetalnim bezalkoholnim pićima i zamenama za šećer),
• pasulj,
• bobice,
• brokoli,
• kupus,
• karfiol,
• leblebije,
• kafa,
• kukuruz,
• sladoled,
• zeleno lisnato povrće,
• mlek,
• grašak,
• paprike,
• suve šljive,
  čaj.

(MONDO)