Troplotni talas koji je zahvatio čitavu Evropu, pa i Srbiju može da se u velikom meri odrazi na naše zdravlje, pogotovo ako se ne pridržavamo mera i preporuka stručnjaka. Dr Biserka Bisa Obradović (66), specijalista opšte medicine za Blic Ženu savetovala je šta je poželjno da radimo tokom vrućina, a šta da izbegavamo.
"Toplotni talas može i te kako da utiče na naše zdravlje. Pogađa apsolutno sve, ali najviše su pogođeni hroničari, deca (do 2. godine starosti) i stariji ljudi u poznim godinama, jer imaju, kao i deca, nestabilan hormonski sistem što utiče na adaptaciju njihovog tela ovim promenama temperature", ističe doktorka Biserka Obradović koja je dodala da deca do druge godine života nemaju razvijen centar za termoregulaciju, što treba imati na umu s obzirom na to da je i sama, kako kaže, svedok tome da roditelji vrlo malu decu izvode napolje po ovim vrućinama, što nije preporučljivo. S druge strane, odrasli ljudi se bolje nose s tim, s obzirom na to da nam se krvni sudovi šire i pojačano se znojimo.
Ipak, to ne znači da visoka temperatura ne može da utiče na naše zdravlje. Obično može doći do pada krvnog pritiska (što je posebno teško onima koji već imaju nizak pritisak), a padom pritiska može doći do glavobolje, nesvestice ili čak i kolapsnog stanja.
"Hroničari na terapiji moraju da razgovaraju sa svojim izabranim lekarom kako bi se terapija regulisala da pritisak ne bi pao. Meteoropatama posebno teško, pošto kod njih hipofiza luči, u ovom periodu, više hormona stresa i teže se prilagođavaju visokim temperaturama, pa se može javiti razdražljivost i nervoza", ističe doktorka.
Problemi sa spavanjem
Takođe, često se sa naglim skokom temperatura jave i problemi sa snom. U toku dana naše telo troši mnogo više energije nego inače na regulisanje temperature tokom toplog talasa, kako bismo se bar malo ohladili, zato smo umorni i osećamo se tromi.
"Uglavnom tad ljudi greše, dođu kući u ohlađenu prostoriju i vrlo verovatno malo odremaju. Zatim ustanu uveče, popiju možda kaficu ili energetsko piće, i onda im san još teže dolazi. I to je taj krug, ističe doktorka i dodaje:
"Telefon i televizor nas sigurno neće uspavati zbog svojih plavih ekrana. Može da nas uspava tuširanje mlakom vodom ili neka dobra knjiga", rekla je dr Obradović za Blic Ženu i preporučila pamučne i lanene odevne komade koji dozvoljavaju našem organizmu da lakše isparava.
Koliko vode treba da pijemo
"Voda je tokom ovih vrućina najbitnija, a dobra je i kisela voda, ne previše gazirana, zbog minerala. Na svakih 20 minuta treba da se pije čaša vode čak i ako niste žedni, jer te količine naš organizam troši. Voda treba da bude sobne temperature kako bi mogla da se pije ta količina". Takođe, doktorka ističe da treba da jedemo što više svežeg voća i povrća.
Fizička aktivnost
Fizička aktivnost je lek koji menja sve lekove, a fizičku aktivnost nijedan lek ne može da zameni, kako kaže doktorka, pa tako poručuje da i dalje treba da ostanemo fizički aktivni iako je vrućina, samo je važno da se bira odgovarajuće vreme. U jutarnjim ili popodnevnim/večernjim časovima.
Takođe, treba izbegavati bazene, kupanje na rekama, Adi Ciganliji, itd. između 11 i 16 časova zbog ultraljubičastog zračenja, a razlika između temperatura klimatizovane prostorije i vanjskog prostora ne sme da bude da bude veća od 6 do 8 stepeni, poručuje dr Obradović.
BONUS MONDO:
(MONDO)