Slađana Đorđević Bucka i Aleksandar Aca Sofronijević otkrili su kako su uspeli da reše problem gojaznosti - psihička borba bila je najteža.
Borbu sa viškom kilograma danas vode mnogi. U tome bi trebalo istrajati zbog zdravlja jer gojaznost može da donese različite bolesti. Proces je veoma složen, a psihološka borba može da bude izrazito teška. Kako se motivisati i istrajati, otkrili su za "RTS Ordinaciju" pevačica Slađana Đorđević Bucka i muzičar Aleksandar Aca Sofronijević. Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut iz klinike "Dr Laza Lazarević", objasnila je kako prevazići psihološke krize.
Pevačica Slađana Đorđević podelila je svoje iskustvo o tome kako je odlučila da reguliše svoju telesnu težinu. "Dok sam imala tu kilažu, bilo me je sramota da kažem koliko imam kilograma. Kada sam 2016. stala na vagu, imala sam 147 kilograma. Tada nisam bila ni svesna koliki problem sam imala, a u to stanje sam došla zbog nekih emocionalnih stanja i to je bilo opsesivno kompulzivno prejedanje", rekla je pevačica Slađana Đorđević.
Prošle su dve godine otkako je uspela da prevaziđe želju za prejedanjem. Osvrnula se i na nadimak Bucka koji je dobila kada se 2007. godine prijavila na muzičko takmičenje. "Žika i Saša su rekli 'Hajde da te zovemo Bucka, bolje Bucka nego da te zovu debela'. Meni to tada nije smetalo, bila sam potpuno drugačija", rekla je pevačica.
Kao i Slađana, i muzičar Aleksandar Aca Sofronijević morao je da donese odluku i promeni neke ustaljene obrasce ponašanja. "Moja kilaža je bila 128 kilograma, to je bilo 2006. godine. Tada nisam mogao da se sagnem da zavežem pertle. Ta situacija mi je teško pala, osećao sam se nesposobno za život. Trebalo je da sviram i da nosim harmoniku koja je teška oko 13 kilograma, ali ja sam nekim svojim metodama došao do ozbiljne funkcionalnosti i time se i dalje bavim. Moram da kažem da nisam pobedio taj emotivni momenat i da i danas ponekad pojedem porodičnu picu ili kilogram sladoleda", priznao je Aca Sofronijević.
Dodao je i da danas mnogo bolje funkcioniše kada jede "dovoljno", a ne "previše". "Bio sam ogroman. Nisam imao vrat i fizionomiju koju sada imam. Kada neko gleda te fotografije, izgleda kao da sam sam sebi bio stric", naglasio je Sofronijević.
Kako povezujemo emocije sa hranom?
"Hrana pored toga što zadovoljava bazičnu potrebu, ona zadovoljava i neke druge potrebe, recimo potrebu za pripadanjem. Dešava se da hranom dopunjavamo nešto drugo. Različite psihološke gladi pokušavamo da zadovoljimo hranom. Između ostalih to su: glad za uspehom, glad za moći, glad za bliskošću. Dešava se da su ljudi koji su gojazni kritični prema sebi, a to nastaje u vrlo ranom detinjstvu. Gojazna osoba najčešće veruje da nije dovoljno vredna i odatle sve polazi", objasnila je dr Irena Đorđević.
"Ako posmatramo kako u psihološkom smislu prevazići gojaznost, a da bude trajno, važno je da donesemo nove odluke i da postepeno uvodimo nove rutine. U međuvremenu, treba da naučimo da zavolimo sebe, kako da prihvatimo sebe i kako da dugoročno postanemo takvi negujući stav prema sebi", istakla je psihoterapeutkinja.
Stalan osećaj da nismo dovoljno dobri rezultira prejedanjem
"Intimno je ovo što ću reći, evo koliko godina sam prisutan u svemu što radim, ali za mene stalno nešto nije u redu, stalno nije dovoljno dobro", priznao je muzičar Aleksandar Aca Sofronijević. Dr Irena Đorđević otkrila je da se u njegovom slučaju radi o perfekcionizmu i da se često dešava da ovakve osobe često budu gojazne, što ponekad prati i anksioznost. "Ljudi koji su perfekcionisti skloni su odlaganju, upravo zato što misle šta treba da urade, a to jako zamara", pojasnila je dr Đorđević.
Mišljenje drugih ljudi često utiče loše na gojazne osobe
"Svaki put kada sam počinjala dijetu, razmišljala sam o komentarima drugih ljudi. Nisam želela da mi neko kaže da sam debela. Htela sam brze rezultate, bila sam jako nestrpljiva. Prvih godinu dana sam pokušavala da smršam, ali nisam znala zašto ne mogu. Razgovarala sam sa psihologom, ali ne odmah. Tada sam shvatila da to kompulzivno prejedanje može da dovede do endokrinih poremećaja i onda sam morala da naučim kako da promenim svoje ponašanje", rekla je Slađana.
Počela je tako što je najpre naučila da se 15 minuta ponaša "drugačije", zatim naredog dana pola sata. Put je bio dug, ali je uspela da skine 35 kilograma. Ipak, napravila je grešku - prekinula je program kod nutricionistkinje i upala u ketozu koja joj je oštetila bubreg. "Bila sam nestrpljiva, videla sam rezultate, htela sam da sve ubrzam i samu sam sebe saplela time. Kada sam mršavila, imala sam periode rapidnog gubljenja kilograma. Tada nisam mogla da stojim i da pevam, nisam imala snage", iskreno je podelila svoje iskustvo pevačica Slađana Đorđević.
Kako se motivisati i koji je pravi način?
Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević objasnila je da je na početku važno da čovek zna da će biti padova kada se uvodi nova rutina."Pominju se brojevi 21 dan i 66 dana. Govori se da je taj broj dana potreban da nešto što ponavljamo postane deo naše rutine. Mnogo je važno da sebe pohvalimo i kažemo 'Bravo'", istakla je doktorka.
"Ljudi treba da analiziraju koje stvari im donose zadovoljstvo, a da nema veze sa hranom. Nekada je to nešto sitno kao što je telefonski poziv, SMS poruka. Važno je da to odmah aktiviramo i da u prvom periodu sebi pomognemo tako što ćemo se odvojiti od 'problematičnih' okolnosti. Ne moramo u kući imati, na primer, dva kilograma sladoleda", savetovala je dr Irena Đorđević.
Pored iskazivanja emocija putem spremanja omiljenih obroka detetu, dete treba pitati kako se oseća i zašto se tako oseća. "Postoji tradicionalni obrazac da se emocije pokazuju preko hrane. Na primer, nećemo reći nekome da ga volimo, nego ćemo mu spremiti da jede", objasnila je doktorka. "Osoba koja je navikla da joj majka spremi nešto da jede kada se oseća uznemireno i tužno, ta osoba je navikla da se na taj način umiruje", otkrila je dr Irena Đorđević na kraju gostovanja u "RTS Ordinaciji".
BONUS VIDEO:
(MONDO)