Godišnje od kardiovaskularnih bolesti umre najmanje 50 hiljada ljudi, dok su kardiovaskularne bolesti vodeći izrok smrti u Srbiji.
Kardiovaskularne bolesti su vodeću uzrok smrti u Srbiji. U emisiji "Uranak" na televiziji K1, prof. dr Arsen Ristić otkrio je šta kardiomiopatija i kako je prepoznati na vreme. Kako na samom počeku ističe u pitanju su bolesti srčanog mišića.
"To nije bolest srca koja je uzrokovana bolešću srčane cirkulacije, što je najčešće arteroskleroza, angina pektoris, infarkt, već srčani mišić bude bolestan. Najčešće u pozadini stoji nasledna bolest srčanog mišića ili se desi neka vrsta oštećenja, virusna infekcija koja dovede do upale. Nakon te upale, većina bolesnika se oporavi uz manje ili veće posledice, ali deo bolesnika razvije srčano popuštanje. Srce se proširi, oslabi i pojave se nešto što se u medicini zove diletativna kardiomiopatija. Srce je prošireno i ima oslabljenu funkciju, što se tiče mehaničke funkcije pumpanja krvi", kaže doktor i naglašava da je danas dijagnostika ove bolesti daleko bolje u našoj zemlji.
U Srbiji postoji mogućnost rađenja genetskih testova na bolesnicima koji sumnjaju da imaju nasledne
kardiomiopatije. Na taj način se blagovremeno uspostavlja i primenjuje terapija, izbegavaju određeni rizici.
"Tako na vreme možemo da uradimo specijalne pejsmejkere koje bolesnike čuvaju od po život opasnih aritmija. Takođe, možemo da ustanovimo na vreme da li je potrebna transplatacija srca. Za pojedine pacijente koji boluju od kardiomiopatije su razvijene i specifične terapije koje su u Srbiji sada dostupne. Više od 900 bolesnika različitih vrsta retkih bolesti, lečimo lekovima koji su poprilično vredni, ali i sa druge strane tim bolesnicima dramatično menjaju prognoze bolesti i leče ono što je suština same kardiomiopatije. Imamo bolest srčanog mišića koja se razvija tako što se taloži strani materijal koji se zove amiloid. On se taloži jer postoji genetska greška, pa jedan transportni protein u organizmu koji normalno ima fiziološku funkciju, transportuje hormone štitne žlezde i pogrešno je konfigurisan. Ta pogrešna konfiguracija ga dovodi da se taloži na raznim mestima, pa između ostalog i u srcu", objašnjava doktor.
Da li je kardiomiopatija nasledna ili stečena?
U zavisnosti od vrste kardiomiopatije postoje tri forme primarne bolesti srčanog mišića. Prva je kada je srce prošireno i oslabljeno, to je diletativna kardiomiopatija, druga je kada su zidovi srčani zadebljani. To znači da srce nije prošireno, ali su zidovi deblji, zapremina srčanih šupljina zidova je mala i ti zadebljani zidovi onemogućavaju da srce primi dovoljno krvi, to je hipertrofična kardiomiopatija i restriktivna je negde između, gde nam je glavni problem sama elastičnost zidova srčanih. Uvećane su pretkomore, a jedna i druga komora ne mogu da prime dovoljno krvi, ali i sami zidovi ne moraju da budu suviše zadebljani. Veoma je važno razlikovati i otkriti ne samo spoljašnju formu bolesti, već šta je suština oboljenja i šta je do tog stanja dovelo", objašnajva dr Ristić.
Takođe, činjnica je da trećina sportista umre na terenu od iznenadne srčane smrti. Na pitanje kako je moguće da se to sportistima događa, prof. dr Arsen Ristić kaže:
"Imate nalaz koji je vrlo blizu normalnog. Vrhunski sportisti imaju u sklopu svog produženog izlaganja većim fizičkim naporima promene na srcu koje su neminovne i koje idu sa nečim što se zove sportsko srce. Sportsko srce u odnosu na kardiomiopatiju treba razlikovati, a da biste to razlikovati treba vam dosta znanja, ali i dodatni pregledi koji se za veliki broj sportista nekada ne sprovedu. Postoje međunarodne smernice kako se sportisti pregledaju. Ako gledate samo EKG, a sportista ne prijavljuje nikakve tegobe ili da je u porodici neko imao srčanih problema, ili da je umro mlad od zastoja srca, to je sve dragocen podatak koji će ukazati da je potrebno ozbiljnije ispitivanje. Nekada je potrebna genetika, magnetna rezonanca, koja će otkriti da li sportista ima bolest srčanog mišića, koja ga može potencijalno dovesti do toga da u većem naporu izgubi život",
kazao je doktor.
Kako nagle vremenske promene utiču na naše srce?
"Nagle promene zahtevaju jedan proces aklimatizacije. Što su ljudi u lošijoj kondiciji, što su godine veće i pridružene bolesti više izražene, to će aklimatizacija teže ići. Ljudi najčešće greše, jer ne pripremljeni iz ne tako oštrih uslova, odu na planinu. U lošoj su kondiciji, izlože se velikom naporu i prvih nekoliko dana se dešavaju srčani problemi", dalje ističe doktor Arsen Ristić.
Važni simptomi na koje treba da obratimo pažnju
"Bol u grudima, stezanje koje se javlja pri naporu i koje se ne menja ni pri disanju, ni pri promeni položaja tela, a koji popusti kada se zastane i odmori. Ovakvo stanje zahteva da se svaki fizički napor obustavi i da se što pre ode na pregled kod kardiologa", zaključio je prof. dr Ristić za kraj.
BONUS VIDEO:
(MONDO)