Veliki kašalj hara Srbijom, a broj obolelih na nedeljnom nivou se ne smanjuje.
U Beogradu, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, zaključno sa nedeljom, ima 565 prijavljenih obolelih od velikog kašlja, dok su prethodne nedelje bila 492 obolela. Načelnica jedinice za imunizaciju u Zavodu za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević rekla je za FoNet da se broj novih slučajeva obolelih na nedeljnom nivou ne smanjuje i da je reč o slučajevima koji su epidemiološki obrađeni, a da ima bar još 100 obolelih koji se nisu javili lekaru.
Begović Lazarevićeva je ukazala da najviše obolelih ima u opštinama Zemun, Voždovac, Čukarica, Zvezdara i Palilula, "možda zato što se revnosnije javljaju lekarima koji ih odmah upućuju na dijagnostiku". Dodala je da se zbog toga ne može reći da je smirivanje epidemije na vidiku, ali da će se to možda dogoditi za mesec ili mesec i po dana. Podsetila je da je Gradski zavod za javno zdravlje prijavio epidemiju 19. decembra 2023. godine i tada je registrovano 312 slučajeva velikog kašlja.
"Nema dovoljno vakcinisanih"
Begović Lazarevićeva je rekla da prethodnih decenija nije bilo toliko obolelih, ali da to ne znači da nije bilo velikog kašlja, koji za razliku od velikih boginja i dečja paralize, nikada nije iskorenjen. Istakla je da je deo razloga što se pojavila epidemija i to što u Srbiji već nekoliko godina nema željenog procenta vakcinisanih koji je 95 odsto, ali je naglasila da je 70 odsto obolelih kompletno vakcinisano u skladu sa uzrastom.
Begović Lazarevićeva je rekla da to ne treba da čudi jer vakcina daje solidan imunitet i sprečava oboljevanje za šest do 10 godina, a nakon toga vakcina više ne može da spreči oboljevanje. Podsetimo, veliki kašalj (pertusis) je veoma zarazna infekcija respiratornog trakta, a može da ima opasne komplikacije.
"Imao sam priliku da vidim zacenjivanje kod mnogo dece, koje se ponekad završi sa prestankom disanja, kad je dete plavo, kad smo mi uplašeni, roditelji takođe. To može da se desi i dovede do fatalnog ishoda. Veliki kašalj jeste bolest koja se leči, ali može da ostavi plućne i nervne komplikacije. Dokazana su tačkasta krvarenja u mozgu. Klinička slika može da se prezentuje sa grčevima i poremećajima svesti. To može da bude veoma ozbiljna plućna i neurološka manifestacija", rekao je nedavno infektolog prof. dr Dragan Delić za "Jutro" na Prvoj.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/T.V.)