Naši stručnjaci otkrivaju detalje o prvom i drugom slučaju malih boginja - kako je došlo do zaraze i koji su simptomi.
Posle velikog kašlja koji se pojavio, u Srbiji je registrovan prvi, a ubrzo i drugi slučaj malih boginja. U pitanju su 15-godinšnji tinejdžer koji nije bio vakcinisan i njegova majka koja je imala slične simptome. Doktorka Ivana Begović Lazarević iz beogradskog Gradskog zavoda za javno zdravlje gostujući na K1 je izjavila da majka nije hospitalizovana. U medijima se pojavila informacija, da je majka dečaka prva dobila male boginje, ali je dr Lazarević demantovala navode da je ona bila hospitalizovana.
"Mama je imala akutnu formom bolesti koju je preležala kod kuće, ali prilikom prikupljanja podataka, kada je sumnjano na bolest kod njenog sina, saznali smo da je majka imala vrlo slične simptome u istom periodu, pre nego što su se simptomi javili kod sina. Ona je uspešno preležala bolest u kućnim uslovima. Juče, nakon što je postavljena sumnja da je majka prva obolela, stigla je potvrda da je kod nje dijagnostikovana infekcija morbila, s tim što je dijagnostika vršena na osnovu uzorka krvi, budući da je prošlo vreme za uzimanje brisa iz ždrela. Nikada nije bila hospitalizovana. Majka se zarazila van Srbije i prenela
bolest svom sinu nakon povratka", kaže doktorka i dodaje da je epidemija moguća, jer nismo dostigli potrebni obuhvat vakcinisanih:
"Virus još uvek nije u cirkulaciji kod nas, ali s obzirom na trenutni stepen vakcinacije koji još uvek nije dostigao 95 posto, postoji uvek rizik od pojave virusa morbila, koji je jedan od najzaraznijih. Ovo stvara povoljne uslove i predispozicije za širenje virusa među osetljivim grupama, posebno među osobama koje nisu vakcinisane, što može rezultirati povećanjem broja obolelih. Efekti ovoga će se verovatno pokazati u narednom periodu", istakla je doktorka i dodala da majka nije bila vakcinisana. Po njenom kartonu videlo se da je ranije preležala male boginje, ali i ne da se vakcinisala.
Epidemija malih boginja u Srbiji, poslednji put je zabeležena 2017/18 godine. Tada je bilo preko 6 hiljada obolelih i 15 smrtnih ishoda. Samo u Beogradu je bilo 2,100 zaraženih. Dr Ivana Beogović Lazarević kaže, da je tada obuhvat bio 98 odsto.
U emisiji je gostovao i pedijatar dr Saša Milićević koji je istakao je da postoji šansa da se proširi epidemija malih boginja iz prostog razloga jer su veoma zarazne.
"Postoji stvarna mogućnost od pojave epidemije. Male boginje su među najzaraznijim dečjim bolestima, i dovoljno je da jedno ili dva deteta budu zaražena u vrtiću kako bi se zaraza proširila na sve koji nisu preležali bolest ili nisu vakcinisani. Drugi ljudi su takođe zabrinuti, posebno kada je reč o pertusisu (veliki kašalj), jer svaki kašalj ne mora da znači da je pertusis. Simptomi
počinju kao kod bilo koje respiratorne infekcije i često dovode do straha kod roditelja. Nakon pandemije COVID-19, primećen je porast slučajeva astme kod ljudi", kaže pedijatar i dodaje da roditelji iz straha ne vakcinišu decu.
Simptomi malih boginja
"Simptomi malih boginja uključuju malaksalost, povišenu temperaturu, nesanica i nervozu kod dece, dok kod starijih osoba može doći i do glavobolje. Karakteristična ospa obično se javlja nakon nekog vremena, počevši iza ušiju i spuštajući se niz vrat. Crvenilo oko očiju dodatni je simptom infekcije. Važno je napomenuti da početak ospa ne mora odmah ukazivati na male boginje, već obično zahteva neko vreme da bi se bolest manifestovala. Treba imati na umu da povišena temperatura ne ukazuje nužno na male boginje, posebno kod dece koja su vakcinisana", istakao je doktor Saša Milićević i naglašava da kod odraslih mogu nastupiti ozbiljne komplikacije poput upale pluća ili encefalitisa, što zahteva hitnu medicinsku pažnju.
BONUS VIDEO:
(K1/MONDO/T.B)