Više od milijardu ljudi živi i bori se sa gojažnošću širom sveta, podaci su globalne naučne Lancet studije.
Prema procenama danas oko 159 miliona dece i adolescenata i 879 miliona odraslih ima težinu koja je prevazilazi njihovu visinu što ih klasifikuje kao gojazne. Stope gojaznosti među mladima su se globalno učetvorostručile između 1990. i 2022. godine.
I dok je s jedne strane ima više o milijardu ljudi gojazno, određena populacija zemlje se bori da ima jedan obrok dnevno.
Stanovnici pacifičkih ostrva su prema ovim podacima najteži odrasli, dok su ljudi u Vijetnamu i Etiopiji najmršaviji, prenosi "The Sun".
U međuvremenu, stope pothranjenosti su pale kod dece i adolescenata i više nego prepolovljene među odraslima širom sveta.
To znači da je gojaznost sada najčešći oblik pothranjenosti u mnogim zemljama, prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Lancet. Stručnjaci NHS-a su opisali cifre kao alarmantne, jer su upozorili da će "tempirana bomba za zdravlje" dovesti do kraćeg životnog veka i nesrećnijih života.
"Veoma je zabrinjavajuće što se epidemija gojaznosti koja je 1990. godine bila evidentna među odraslima u većem delu sveta sada odražava na decu i adolescente školskog uzrasta. U isto vreme, stotine miliona i dalje su pogođene neuhranjenošću, posebno u nekim od najsiromašnijih delova sveta. Za uspešno rešavanje oba oblika pothranjenosti od vitalnog je značaja da značajno poboljšamo dostupnost i pristupačnost zdrave, hranljive hrane", rekao je profesor Majid Ecati, sa Imperijal koledža u Londonu.
Globalno, stopa gojaznosti se više nego udvostručila kod žena, skoro je utrostručena kod muškaraca i više nego četvorostruko kod devojčica i dečaka, od 1990. do 2022. godine. Mesta sa najvećom stopom gojaznosti uključuju Tongu, Američku Samou, Polineziju i Mikroneziju, Kukova ostrva i Niue.
Neuhranjeni ljudi su podložniji zaraznim bolestima, ali gojaznost može da dovede do dijabetesa tipa 2 i bolesti srca, može da utiče na zdravlje kostiju i reprodukciju i povećava rizik od određenih karcinoma, ističu iz SZO. Kada je reč o Srbiji od 1975. do 2016. zabeležen je porast gojaznosti, tačnije indeksa telesne mase (BMI), jednom ravnomernom uzlaznom putanjom. Srbi se nalaze na pola puta, tačnije, sa 23,5 % gojaznosti. Pogledajte mapu:
Kako bi trebalo da izgleda jedan zdrav i izbalansirani obrok, prema preporukama Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije:
- Jedite najmanje 5 porcija različitog voća i povrća svakog dana. Računa se svo sveže, smrznuto, sušeno i konzervirano voće i povrće.
- 30 grama vlakana dnevno.
- Jedite malo pasulja, mahunarki, ribe, jaja, mesa i drugih proteina (uključujući dve porcije ribe svake nedelje).
- Birajte nezasićena ulja i namaze i konzumirajte ih u malim količinama.
- Pijte 6-8 šoljica/čaša vode dnevno.
- Odrasli treba da imaju manje od 6 g soli i 20 g zasićenih masti za žene ili 30 g za muškarce dnevno.
Izvor: NHS Eatvell Guide
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.B.)