Nutricionista otkriva koliko ugljenih hidrata je neophodno da unosimo.
Ugljeni hidrati za mnoge važe za sastojke koji utiču na gomilanje kilograma, ali oni su nam neophodni za normalno funckionisanje. Naime, ugljeni hidrati su potrebni našem mozgu, bez njih on ne može da radi. Postavlja se pitanje koliko treba da ih unosimo, a da se ne ugojimo. Nuitriocionista Roko Marović otkriva da što je osoba aktivnija u danu povećava joj se energetska potrošnja i potrošnja telesnih zaliha ugljenih hidrata, tzv. glikogena.
"Što je intenzitet fizičke aktivnosti veći i što ta aktivnost duže traje to će potrošnja ugljenih hidrata biti veća. Zašto telo preferira njih, a ne masti za intenzivne aktivnosti? Zato što su ugljeni hidrat brže i ekonomičnije 'gorivo' od masti", ističe nutricionista.
Za one koji žive dominantno sedilačkim načinom života preporučuje se veća kontrola unosa kalorija pa tako i ugljenih hidrata. Nutricionista savetuje da je okviran unos četvrtina tanjira svakog glavnog obroka koje čine celoviti izvor ugljenih hidrata.
"Pritom uvek naglašavam da treba birati celovite ili složene ugljene hidrate. Kada kažem celoviti, mislim na one koji sadrže vlakna i druge hranjive tvari jer će vlakna usporiti razgradnju i apsorpciju hrane, daju osećaj sitosti i sprečavaju oscilacije glukoze pa posledično i insulina u krvi". kaže nutricionista.
Odličan izbor su kinoja, heljda, ječam
"Za one koji nisu fizički aktivni ili žele da izgube na masi, najbolje je potražiti celoviti izvor ugljenih hidrata u žitaricama koje sadrže nešto više proteina i vlakana, dva glavna faktora za stvaranje osećaja sitosti nakon obroka!", savetuje Marović.
Ako potpuno izbacimo ugljene hidrate značajno se otežava zadovoljavanje svih nutritivnih potreba i pitanje je može li se osoba uopštee dugoročno zdravo da se hrani bez unosa celovitih namirnica. U takve namirnice spada voće, celovite žitarice, semenke, orašasti plodovi, fermentisani mlečni proizvodi i korenasto povrće.
Takođe, takve namirnice su važne za zdravu funkciju creva i crevne mikroflore. Uloga hrane nije samo fiziološka, već i društvena te emocionalna. Izbacivanjem ugljenih hidrata iz ishrane, uskraćujemo sebe za tipičnu hranu (pice, burgeri…)
"Ljudi najčešće preteruju u hrani koja je ukusna i visokokalorična. Debljamo se od kalorijskog suficita, odnosno onda kada unosimo više energije nego što je potrošimo, nezavisno od izvora energije. Ipak, mnogo ljudi jedu veće količine ugljenih hidrata nego što njihovo telo treba, psoebno oni koji imaju problema s viškom kilograma", rekao je nutricionista za kraj.
BONUS VIDEO:
(24sata.hr/MONDOL/T.B.)